Зашто је важан нови аранжман са MMФ-ом

У економији се, како кажу, чуда не дешавају, па Србија треба да зна са чим располаже у разговорима са ММФ-ом. Током последње две године са члановима ове међународне институције села су двојица министара финансија - вероватно ће Душан Вујовић бити трећи, а он очекује да ћемо коначно направити споразум.

Можда зато што ће септембарски преговори бити лакши за усвојене законе о раду и о пензијском и инвалидском осигурању.

"Држава у преговорима са ММФ-ом треба да инсистира на мерама које ће смањити сиву економију и мислим да је то огроман простор за уштеду и за решавање проблема јавних финансија", каже Иван Николић са Економског института.

Зато, истиче Николић, остаје да се уради реалан програм реформи јавних предузећа.

ММФ тражи уштеде, али Николић каже - не експлицитно мање плате и пензије. Њихово смањење би, према његовом мишљењу, смањило потрошњу, али не и дефицит.

С друге стране, економиста Милојко Арсић подсећа да Србија са 8,5 одсто БДП-а има највећи фискални дефицит у Европи. Зато тврди - или смањење пензија и плата за најмање 10 одсто или повећање пореза.

"Највећи део су расходи за плате и пензије и сваки озбиљнији план фискалне консолидације подразумеваће и смањивање расхода за плате и пензије", каже Арсић.

Према његовим речима, осим тога биће неопходно да се смање издаци које држава има за покривање губитака друштвених предузећа као што су "Србијагас", "Железара Смедерево", али и предузећа у реструктурирању.

Споразум са ММФ-ом би, сматра, повећао шансе да се ови планови спроведу, иако је земља и раније имала више таквих прилика, али се испоставило да нисмо до краја спроводили програме договорене са Фондом.

"То је разлог зашто земље које имају слабе институције као што је случај са Србијом имају користи од потписивања споразума са ММФ-ом, преузимање спољних обавеза делује на њих да спроведу политике од којих би одустале када би самостално одлучивале", каже Арсић.

Иван Николић сматра и да се аранжман са ММФ-ом доноси за инвеститоре којима је стало до те институције. "Када инвеститори на први поглед погледају стање економије једне земље, они желе да виде да ли је ту присутан ММФ или не", каже Николић.

Гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић изјавила је за Магазин Бизнис да је Србији са ММФ-ом сада потребан аранжман из предострожности, а не стенд-бај споразум.

Објашњава да имамо висок ниво девизних резерви и да зато нема потребе за новим задуживањем, али да би аранжман из предострожности допринео јачању одрживог развоја Србије и пружио заштиту од спољних шокова.

Србија је у последњих 15 година имала три споразума са ММФ-ом - 2001, 2004. стенд-бај споразум и 2009. аранжман из предострожности.