Поплаве преполовиле производњу угља

Електроенергетски систем Србије је у веома тешкој ситуацији. Поплаве су преполовиле производњу угља, из кога добијамо 70 одсто струје. Како би спремили резерве угља за зиму, у ЕПС-у кажу да део потреба покривају увозом, јер је лети струја јефтинија. Још није извесно хоће ли тражити поскупљење, а како би обезбедили новац за санацију и увоз, у Електропривреди најављују строжу наплату и смањење губитака, а уздају се и у донације и државу.

Права штета ће се знати тек када се повуку вода и муљ и види у каквом су стању багери. Од четири копа у Колубари, два раде, на трећем очекују да ће производњу угља почети током августа. Највећи коп, "Тамнава–Запад", који даје половину колубарског угља, још је језеро са девет потопљених багера.

Александар Обрадовић, в. д. генералног директора ЕПС-а каже да када је "Колубара" под водом, нема енергента.

"Ми немамо од чега да правимо електричну енергију, јер ако ми данас производимо 45 хиљада тона угља дневно – а просек је 90 хиљада тона у једном моменту – то ће се осетити", објашњава Обрадовић.

Од половине маја, ЕПС је за увоз струје утрошио 20 милиона евра. Најзначајније је сада спремити залихе угља у обреновачким термоелектранама.

"Сада гледамо да подмирујемо део потреба увозом и да максимално већ сада пунимо депоније", каже Обрадовић. 

И у Електромрежи до зиме морају да оспособе пет далеководних праваца у Западној Србији која су угрожена клизиштем.

Небојша Петровић, извршни директор "Електромрежа Србије" каже да је ЕМС урадио санацију клизишта.

"Међутим, имамо чак један стуб на далеководу "Ваљево–3–Осечина", који полако клизи са целим брдом", каже Петровић. 

Стручњаци кажу да се зимус не сме ослањати на увоз, јер и друге земље прво покривају своје потребе. Проблеми се зато морају решавати дугорочно.

"Да ли ћемо ми у току зиме доћи у кризну ситуацију зависи и од стања на светским тржиштима, али и од домаће енергетске ситуације и од временских услова", каже Петар Ђулић, професор Технолошко-металуршког факултета у Београд.

Одговорност јесте на енергетским предузећима, али и држава помаже у отклањању штете. Већ се, кажу, ради на додатној заштити термоелектрана, а посебно рударских копова у Колубари и Костолцу.

Иван Јанковић из Министрства рударства и енергетике каже да се то мора у наредном периоду предупредити и мора се радити на додатном обезбеђењу насипа и речних токова. 

Извесно је да струју морамо штедети. У случају гасне кризе, током грејне сезоне електроенергетски систем ће бити додатно оптерећен.