Шта доноси Закон о стечају

"Магнохром" из Краљева је од социјалистичког гиганта са 5.000 радника, преко трагичара приватизације и стечаја, данас на климавим ногама, са 240 радника, и утиском да је био експеримент неуспеле транзиције. Нови закон о стечају виде као свој нови почетак.

"Тај закон предвиђа запошљавање свих људи који су стално запослени, ту остају да раде по уговору. То је један од императива закона. Не могу да кажем шта ће бити даље јер то зависи од тога ко ће купити део магнохрома и не могу да кажем какве ће он планове да има", објашњава  Драган Мајсторовић, стечајни управник "Магнохрома".

Закон предвиђа да престанак рада предузећа може да иде у више праваца: Ликвидацију, брисање, банкротство и реорганизацију.

"Мора се изричито дати могућност да се неисплаћене зараде конвертују у капитал предузећа и да запсолени буду ти који ће бити носиоци реорганизације, јер су најзаинтересованији да, заправо, једном речју, стечај буде истински нови почетак, а не параван за отпуштање радника стечајну мафију и прикривање и пљачки", објашњава правни саветник Савеза самосталних синдиката Србије Александар Марковић.

Поједина предузећа до сада су намерно одуговлачила с плаћањем и одлазила у аутоматску блокаду и стечај истовремено, отварајући нове фирме на имена најближих сродника.

Сада се рођаци власника пропалих фирми стављају у последњи исплатни ред, што је једна од најпозитивнијих новина закона.

"Сматрамо да је омогућена активнија улога поверилаца у стечајном поступку, а такође постоји могућност поверилаца у формирању стечајних органа", каже правни саветник Савета страних инвеститора Владан Марјановић.

Међутим, једна од најважнијих ствари још није прецизирана. Како скратити период стечаја?

Ново законско решење предвиђа да поверилац може да продужава стечај недавањем аванса за стечајни поступак. Најчешћа примедба у досадашњој јавној расправи је да је и даље остављена велика улога Агенцији за приватизацију.

У Министарству потврђују да ни новим законом крајњи рок за завршетак стечаја није орочен јер зависи од периода наплате и тржишних услова као и свуда у свету.

Оно што статистика показује јесте да око 50 одсто стечајева од укупно 3.500 траје до две године, а два одсто поступака дуже од пет година.

Ако фирма и опстане, остаје бојазан отпуштања запослених, посебно на југоистоку земље. Један од примера је "Симпо" из Врања.

Министар привреде и приватизације Душан Вујовић сматра да ти проблеми могу да се реше.

"Претходни покушаји су пропадали зато што је негде у том ланцу постојала слаба карика где је све то падало и неко је, због тога што је имао штетне уговоре  у производњу једног дела, упропастио целу производњу вредну више милиона и више десетина милиона евра. То не сме да се дешава", констатује Вујовић.

У Влади Србије не очекују масовна банкротства и велики број отпуштених радника јер ће, кажу, помагати предузећима да нађу стратешког партнера.