Депоније на путу ка ЕУ

У недавним поплавама испливале су и последице вишедеценијске небриге према животној средини. Само у Колубарском округу више од 200 локалних сметлишта са око 50.000 кубних метара смећа завршило је у рекама.

Радомир Стевановић из Регионалног центра за управљање отпадом "Еко Тамнава" из Уба истиче да је управо затрпано смеће у коритима водотока добрим делом и проузроковало изливање до размера катастрофе.

Изградња регионалне депоније "Каленић" чека се годинама, а дивље депоније и даље ничу. Златиборски округ има најсавременију депонију, али се на њој смеће углавном само гомила, а рециклира се само три одсто прикупљеног отпада.

"Прво смо изградили депонију, па онда уводимо примарну селекцију на месту настанка отпада, тако да и даље све што издвајамо издвајамо из помешаног комуналног отпада, што је доста тешко", каже Недељко Милосављевић из ужичког Центра за управљање отпадом.

Срђан Кличковић из сремскомитровачке регионалне депоније каже да се тамо још увек не примењује рециклажа. "Циљ је да уз помоћ Министарства пољопривреде и заштите животне средине добијемо постројења за рециклажу. То очекујемо почетком следеће године", додаје Кличковић.

Килограм отпада дневно по становнику

Статистика показује да, у просеку, становник Србије баца килограм комуналног отпада на дан, а да се 80 одсто смећа одлаже на неуређена сметлишта.

Лазар Крњета из Пословног удружења комуналних предузећа истиче да, када је реч о управљању отпадом, све карике у ланцу морају да функционишу. "Не може да се изгради добра депонија, а да комунално предузеће нема камионе или да вози камионе 15 година старе. Сада тренутно нема новца ни за шта", упозорава Крњета.

Јованка Арсић Каришић из Централноевропског форума за развој сматра да је највећи проблем  свест грађана. "Оног тренутка кад схватимо да је комунални и индустријски отпад један врло озбиљан енергетски ресурс и сировина и да је то извор нових радних места, онда ће то питање бити решено", додаје Јованка Арсић Каришић.

У Србији има шест регионалних депонија. Влада је планирала да их до 2020. године буде 26, али се тај план сада преиспитује.

"Размишљамо у правцу изградње постројења и коришћења отпада за добијање новог производа, а то је процес рециклаже и коришћења отпада као енергента", каже Радмила Шеровић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

У последње две године, опао је проценат рециклаже. Наплата еколошке таксе, којом би требало да се финансира и рециклажна индустрија, износи само 20 одсто, а из ресорног министарства најављују да раде на проналажењу новог модела финансирања.