Читај ми!

Крстић: Тежимо смањењу сиве економије

У наредне две до три године у Србији би могло да се смањи учешће сиве економије са 31 одсто БДП-а на око 23 до 24 одсто БДП-а, што би годишње донело између 600 и 700 милиона евра буџетских прихода, истиче министар финансија Лазар Крстић.

Крстић каже да сива економија нигде у свету није потпуно елиминисана. Међутим, напомиње да њено просечно учешће у Источној Европи износи између 23 и 24 одсто БДП-а и да би Србија томе требало да тежи.

Крстић присуствује Генералној скупштини Интраевропске организације пореских администрација (ИОТА), која је данас почела у Београду, преноси Танјуг.

"Смањење удела сиве економије у Србији се не може извести преко ноћи и то је могуће урадити у року од две до три године, и то другачијим односом према пореским обавезама, променом пореских поступака и законских мера", рекао је министар финансија.

У неким областима привреде могуће је и брже остварити смањење удела сиве економије, али је за то потребна координисана акција неколико институција, рекао је Крстић и објаснио да када то каже мисли на спречавање у трговини акцизним производима, као што је дуван.

Напомињући да на Генералној скупштини ИОТА учествује више од 150 представника из преко 46 земаља Европе и Централне Азије, Крстић је истакао да тај скуп за Србију долази у правом тренутку, јер је у току доношење новог закона о пореском поступку и пореској администрацији, изабран је нови директор Пореске управе, а унутар те институције управо се спроводи организациона трансформација.

Према његовим речима, све те промене су усмерене ка смањењу сиве економије и повећању буџетских прихода, уместо мера које се доносе за смањење трошкова.

Деполитизација Пореске управе

Крстић је рекао да је Пореска управа прва и најважнија институција која ће бити деполитизована, напомињући да је она у прошлости коришћена као политички алат у којој су неки људи запошљавани на одређеним позицијама.

Крстић је представио план Министарства финансија за реорганизацију Пореске управе, који подразумева промену законске регулативе и реформу организације.

"Ми смо нова Влада и тек смо три месеца у мандату. Суочавамо се са бројним изазовима, а највећи је финансијска ситуација, висок дефицит и висок јавни дуг, који премашује 60 одсто бруто домаћег производа", каже Крстић.

Истиче да је креиран програм фискалне консолидације који предвиђа смањења на расходној страни, али да се ради и на изградњи институционалних капацитета како би приходна страна, што се тиче пореза и царина, у тој консолидацији дала резултате.

Министар финансија објашњава да се, у том смислу, ради на промени и перцепцији пореске администрације у јавности и њеног схватања да треба да буде сервис грађана, а не репресивно тело Владе.

Додаје да се реформа организације Управе темељи на јачању основних функција Управе, јачању кадровског потенцијала и механизама за напредовање запослених и деполитизацији Пореске управе.

"То је амбициозан план, дуг процес и не очекујемо брзе резултате", поручује Крстић.

Министар финансија истиче да се први пут у Србији организује Скупштина пореских администрација, којој присуствују представници 46 земаља Европе и Централне Азије.

ИОТА је основана 1996. године у Будимпешти као непрофитна међувладина организација пореских администрација које дају пордршку замљама чланицама у унапређењу те службе, а Србија је од 2002. године члан ИОТА-е.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом