Изолација куће чува буџет

У Мађарској је први пут уведен упоредни програм мерења ефеката енергетске ефикасности у две куће - изолованој и неизолованој. То је показало да је само изолацијом зидова и крова, преполовљена потрошња гаса и струје, што значи и 50 одсто мање трошкова за грејање.

Пројекат, јединствен у Европи, обухватио је у два суседна места идентичне куће од 100 квадрата са истим бројем чланова домаћинства. Током зиме у изолованој кући у месту Хајдунанаш само на гасу за грејање уштедели су око 600 евра.

"После изолације лако је одржати температуру стабилно на 22 степена. Видели сте лепу терасу на улазу у кућу из дворишта, она је изграђена од тих пара које смо уштедели од грејања", каже домаћица изоловане куће, Бети Тикаш.

И у неизолованој кући, у суседном месу Хајдудорог, конкурисали су за пројекат уградње изолације јер сами нису могли да издвоје шест хиљада евра за изолацију крова и фасаде. Током грејне сезоне само гас плаћају 120 евра месечно.

"Око 40 одсто својих примања дајемо за грејање, нешто мало мање нас је лети коштало до сада и хлађење. Пријавили смо се за овај програм како бисмо што брже изоловали кућу", каже Ержебет Јасои, домаћица неизоловане куће из Хајдудорога.

Камена вуна из Србије

Зидови су заштићени каменом вуном дебелом 20 центиметара а у поткровље стављају 25 центиметара дебео слој стаклене вуне. Занимљиво је да камену вуну увозе из Србије, из "Кнауфове" фабрике у Сурдулици.

"Камена вуна коју увозимо из Србије је природни материјал, паропропусна је, нема влаге, задржава топлоту, противпожарни је мартеријал а штити и од буке", наводи Ласло Кањук, шеф пројекта "Кнауф - Мађарска".

Од прошле године и у нашој земљи угрдња изолације је обавезна.

"Уколико је то постојећи објекат који нема никакву изолацију требало би ставити најмање осам центиметара камене вуне, а уколико је објект нов - треба најмање 12 центиметара", истиче Марија Илић из фабрике "Кнауф изолација Србија".

Агоштон Леђел из Агенције за енергетска мерења Мађарске каже да су са тим кућама показали  правилан начин изолације и да људи све више схватају значај мера енергетске ефикасности.

У Мађарској постоје извесни фондови Европске уније који финансирају те послове као и повољни банкарски кредити за енергетску ефикасност, каже он.

Мерења се настављају и током лета због потреба хлађења. За ове експерименталне куће направљен је и сајт и оне су компјутерски повезане са центром из кога се контролишу све промене температуре и ефекти мера енергетске ефикасности.

На том сајту се даноноћно прати и потрошња и уштеде енергије и енергената у обе куће. А нови подаци се учитавају на сваких пет минута.