Бољом контролом против сиве економије

У Министарству финансија сматрају да није толико битно да ли је сива економија 30 или 32 одсто, већ чињеница да је тај удео шест одсто већи него у региону. Наглашавају да је наш институционални капацитет да се боримо са том појавом опао у претходној деценији.

Без обзира на то како је дефинишемо, сива економија већ деценијама представља једну од највећих препрека привредном опоравку.

"Идентификовали смо око 400 инспектора који ће бити пребачени са административних послова на вршење контрола. Они ће кренути у свакодневне контроле након усвајања закона који ће дати овлашћења да они могу да обављају контроле. У питању је класична контрола уплате ПДВ-а", каже државни секретар Министарства финансија Никола Ћорсовић.

Посла за инспекторе биће у свим областима. До сада је само бољом контролом наплате горива уштеђено 100 милиона евра.

"Успели смо одређеним корацима, пре свега увођењем акциза на производе који су коришћени као гориво неких других производа, да то тржиште уведемо у легалне токове у великој мери. Не треба застати на овоме, јер се стање на тржишту мења из месеца у месец", истиче Томислав Мићовић из Удружења прометника нафтом и нафтним дериватима.

Оно што је код горива успело, код дуванских производа је теже. Крајем последњег квартала тржиште дуванских производа опало је за 25 одсто, а то је умањило буџетске приходе за 20 милијарди динара. Слично је и у региону.

"Видим да код такозваног брзог раста пореског оптерећења долази до пада цигаретне потрошње и пада конзумација дуванске потрошње. Дешава се да та потрошња сели у такозвану неопорезиву потрошњу", наводи директор хрватског "Ронхила" Мато Задро.

Акцизно повећање намета на паклицу цигарета у последње три године порасло је на 147 одсто. У исто време, употреба резаног дувана на сивом тржишту повећaна је са 0,5 на скоро девет одсто, па је то још једна рупа у буџетским приходима.

"Није то колики је порез узрок колико је сиво тржиште, него је сиво тржиште онолико колико му држава да простора да се рашири зато што не ради свој посао", истиче професорка факултета ФЕФА Милица Бисић.

У Србији има 37 инспекција, а 26 контролише привреду. У припреми су и системски закони о инспекцијском надзору јер та област у Србији још није регулисана у потпуности.