Иде ли друштвена својина у историју?

После више од две деценије покушаја приватизације и даље имамо око 600 предузећа која нису "ни тамо ни овамо". Од тога 161 предузеће је у реструктурирању и њихова судбина ће се прво решавати.

"Наше процене су да ће, зависно од прихваћеног модела, прве групе тих предузећа завршити тај процес почетком фебруара, најкасније до 20 фебруара, а последња група крајем марта – почетком априла 2015. године", каже министар привреде Душан Вујовић.

Да би се ти циљеви остварили неопходно је променити читав низ других прописа и на томе ће радити Секретаријат који оснива Министарство државне управе.

"Свакако да је тај закон јако важан, али је важна и воља да се то плански и систематично гура. Проблем с приватизацијом је и то што имамо много нерешених остатака, што државне што друштвене својине", наводи потпредседница Владе и министарка државне управе Кори Удовички.

Прве реакције стручњака на закон су позитивне. Драган Шагановић са Економског института истиче да закон оставља могућност да се практично корпоративизују јавна предузећа, не прејудицирајући њихову власничку трансформацију.

"То је веома битно, пре свега зато што у гранама као што је пољопривреда држава мора да узме активну улогу, јер другачије нећемо подићи наше перформансе. Друга грана је енергетика", каже Шагановић.

Важно је да фирму воде професионалци којима је профит на првом месту, кажу у "Хрватској електропривреди" која је акционарско друштво у власништву државе.

"Ја бих радије имао 20 одсто на пет тржишта него 100 одсто на једном, јер могу да расту. Политика јавних предузећа какву сте ви имали није политика раста, то је политика ниских цена и скривених субвенција грађанима. То је можда исправна политика, али кад уђете у ЕУ нема више тога", каже Томислав Шерић из "Хрватске електропривреде".

Уз Закон о приватизацији мења се и Закон о стечају. Припремају се и нови закони о подстицајима и о планирању и изградњи. Без тога није могуће поправити услове пословања и привући више новца у земљу. Мада, има занимљивих покушаја.