Ребаланс буџета половином септембра

Ребаланс буџета Србије за 2014. годину требало би да буде усвојен до средине септембра, а до краја године и склопљен аранжман са Међународним монетарним фондом, најавио је министар финансија Лазар Крстић на Економском самиту Србије.

Крстић је рекао да се за почетак израде ребаланса буџета чека процена утицаја штете од поплава на финансије и економију Србије.

"Очекујемо да ће процена бити завршена до краја јула, тако да ће се током августа и средином септембра радити на ребалансу буџета", рекао је Крстић.

Према речима министра, штета од поплава је огромна, а велики утицај на буџет имаће штета не електроенергетском систему, посебно потапање копова у Колубари, због чега Србија сада увози струју уместо да је извози.

Крстић је рекао да ће се паралелно са израдом буџета наставити преговори са ММФ-ом и да је циљ да се на јесен, односно до краја године склопи трогодишњи стендбај аранжман са Фондом.

Прелиминарана оцена Министарства финансија јесте да ће раст бруто домаћег производа у 2014. бити између нула и минус 0,5 одсто, односно да ће Србија забележити пад БДП-а.

"Енергична фискална консолидација и дисциплина су предуслови за било какав привредни раст у будућности," рекао је Крстић и нагласио да Влада неће одустати од својих основних циљева.

То су, како је навео, стабилност макрофинансијског оквира, реформа јавног сектора и реформа привредног амбијента кроз стварање бољих услова за повећање привредног раста и запослености.

Најавио је да би у наредних десет дана у парламенту требало да се нађу закони о реформи пензијског система и закон о раду, којима се побољшава пословни амбијент у Србији.

Српска привреда на прекретници 

Обраћајући се учесницима 14. Економског самита, потпредседница Владе и министарка државне управе Кори Удовички рекла је да рационализација броја запослених у јавном сектору мора да почне 2015. године.

"Буџет за 2015. годину мора да одржава испланирану рационализацију у јавној управи", истакла је Удовички на Економском самиту Србије.

Потпредседница Владе није желела да каже колики је вишак запослених у јавном сектору, али је навела да је сигурно да у државној управи ради око 28.000 људи, док је у јавном сектору запослено око 760.000.

"То је превише и број запослених се мора смањити", рекла је Удовички.

Навела је да се припрема и мањи пакет закона који ће пратити Закон о раду, а да ће на јесен бити направљен већи пакет у којем ће бити и систем запошљавања и награђивања јавних службеника.

"То није уравниловка, већ ће за исте послове бити исте плате, а за високостручне послове, систем награђивања ће одређивати ресори", рекла је министарка.

Истакла је да је српска привреда сада на "истинској прекретници" и нагласила да је наша привреда "сама свој непријатељ".

Кори Удовички је навела да, осим недостатка инвестиција, постоје и проблеми са политиком планирања, регулативом и администрацијом.

Оценила је да ти проблеми морају да се реше и да је можда највећи проблем то што не постоји довољна координација између државних органа, "не због политичке воље, већ због непостојања механизма".

Потпредседница Влада подсетила је да је задатак њеног министарства, али и Секретаријата за јавне политике који је у његовој надлежности, да се обезбеди та координација.

"Битно је да се направи средњорочни план инвестиција, што ће знатно подићи предвидивост и стабилност пословног окружења", рекла је министарка.

Окончање "лимба" приватизације 

Министар привреде Душан Вујовић очекује да ће се током јула у скупштинској процедури наћи предлог новог закона о приватизацији који ће омогућити да се на ефикасан и фер начин, под тржишним условима, оконча приватизација 600 предузећа која се налазе у "лимбу", ни тамо ни овамо.

Вујовић је, другог дана 14. Економског самита, подсетио да је по старом Закону о приватизацији, који је донет 2001. године, приватизовано нешто мање од 2.300 предузећа и додао да се тренутно у статусу реструктурирања налази 161 предузеће.

Министар је најавио да ће јавна расправа о тексту новог закона о приватизацији почети сутра у четири града Србије: Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, и трајаће двадесет дана.

"Јавна расправа траје до 14. јула, одмах после коначни предлози закона који ће укључити све примедбе и сугестије иду на Владу и коначни закони иду у парламент накасније до 20. и очекујемо доношење закона пре краја месеца", објаснио је министар привреде. 

Вујовић је напоменуо да ће усвајање тог закона омогућити и коначни завршетак приватизације друштвеног капитала до 31. децембра 2016. године.

Указао је и да нови закон неће покушавати да унапред наметне методе приватизације, као што је то био случај са старим законом, већ да ће се накнадно одређивати шта је најбољи модел.

Вујовић је додао да ће у јавну расправу, истовремено са законом о приватизацији, ући и Нацрт измена и допуна закона о стечају.

Истакао је да ће нови закон о стечају повећати транспарентност и спречити злоупотребе, отклонити проблеме у пракси и повећати права поверилаца.

Вујовић је најавио и усвајање новог закона о јавним предузећима чији је циљ ефикасна употреба државних ресурса, остваривање добити, контрола и професионално управљање.

Очекује нас и усвајање новог закона о подстицајима, а као једну од новина Вујовић је навео да ће за давање подстицаја инвеститорима морати да буде постигнут консензус пет министара.

Амбасадори о значају домаћих предузећа

Амбасадори САД, Италије, Немачке и Грчке указали су да су стране директне инвестиције важне, али да би требало да и домаћа предузећа учествују у изградњи своје земље.

Амбасадор САД Мајкл Кирби рекао је да је Србија прошле године имала 650 милиона долара страних инвестиција, чиме је отворено 12.000 радних места.

Говорећи о реформама, Кирби је оценио да су оне тешке, али се морају издржати и навео примере Грчке и Шпаније, које полако, али на одржив начин излазе из тешкоћа.

Амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм рекао је да је Немачка један од највећих трговинских партнера Србије.

"Ми имамо партнерство 'Икарбуса' и 'Мерцедеса'. Не ради се о инвестицији, већ ми производимо шасије, а све остало раде локални добављачи", рекао је Вилхелм и додао да се ветробрани увозе из Турске.

Зашто Србија то мора да увози? Сврха привредне реформе је да се локална предузећа покрену, рекао је Вилхелм.

Италијански амбасадор Ђузепе Манцо је рекао да је Италија први трговински партнер Србије са 3,5 милијарди евра извоза и увоза, а њене компаније запошљавају 20.000 радника.

Амбасадор Грчке Константин Икономидес је рекао да Србија треба да се фокусира на путну и енергетску инфраструктуру и телекомуникације.