Крстић: Потребан аранжман са ММФ-ом

Крстић је, у интервјуу Мађар соу, рекао да је Србији потребан аранжман са ММФ-ом, преноси Танјуг.

"Циљ нам је да са ММФ-ом склопимо аранжман из предострожности. Наиме, то нас не обавезује да осигурана средства и искористимо. Што се тиче осталих међународних финансијских институција оне су нам осигурале повољне кредите за санацију штета насталих од поплава", рекао је Крстић.

Министар је рекао да Европска Унија располаже механизмима које омогућавају да се пружи материјална помоћ и државама чланицама и државама кандидатима за чланство у случају елементарних непогода уколико је штета већа него што је одређен проценат БДП-а дотичне државе.

"Нажалост, ми сад имамо право на ову врсту помоћи и ако иде све по плану, из различитих извора ЕУ, од јесени можемо рачунати на њу. Сума помоћи може достићи и 100 милиона евра. Наравно, пуно помажу и други - на наш рачун скоро свакодневно стижу средства из свих крајева света и Србија је веома захвална због тога. Али поред све помоћи највећи део терета ћемо морати сносити сами", рекао је Крстић.

Истиче да ребаланс буџета не зависи од елементарне непогоде која је задесила Србију, али да је ово ипак фактор који има веома значајан утицај на привредну и финансијску ситуацију земље.

"Тренутно стање још више отежава постизање наших циљева: дугорочну стабилизацију државног дуга и смањење буџетског дефицита. Рачунамо на помоћ током предстојеће донаторске конференције јер сами нисмо у могућности у потпуности финансирати обнову земље. За неколико недеља ће бити познати детаљи ребаланса буџета", каже Крстић.

Министар је мишљења да је потребно озбиљно радити на сузбијању сиве економије односно на реформи пореског система.

"Морамо међутим бити свесни да ови напори сами по себи неће донети жељене резултате, бићемо приморани да штедимо где год је то могуће. Чини се да јавност није спремна да прихвати ову чињеницу. Од септембра прошле године говоримо о превише гломазном државном апарату чије је финансирање сувише велики терет", каже Крстић.

Он је оценио да, осим тога, јавна предузећа такође "ждеру" новац, те да ће увођење мера штедње у овим сегментима захтевати месеце, можда и године.

"Истовремено Србија троши сувише пара у поређењу са земљама региона на плате и пензије. Можда то звучи невероватно, али није реално да су плате у јавном сектору Србије много више него у земљама које су у много бољем финансијском стању него ми. Србија је годинама бирала лакши пут, уместо да је кренула путем реформи, увек је узимала кредите да би ућуткала незадовољне", рекао је Крстић.

Министар је додао да реформе неколико година могу негативно да се одразе на стандард грађана, али да ће се у будућности то исплатити.

"Заузврат ће људи након тог времена моћи нормално да живе. Уколико не започнемо строге и свеобухватне реформе, пре или касније ћемо морати да платимо много већу цену", нагласио је Крстић.

Министар је истакао да је циљ да се током следеће три-четити године заустави раст државног дуга и да се након тога почне са његовим смањењем.

"Да би то постигли, поред смањења буџетског дефицита морамо да остваримо и привредни раст, морамо ићи унапред на пољу инвестиција. То међутим није могуће уколико не ојачамо поверење у платежну моћ државе, односно уколико се не поправи општа ситуација. Због тога је од кључне важности да склопимо споразум са ММФ-ом", закључио је Крстић.