Преговори са ЕУ, шанса за привреду

Србија ће морати да убрза усклађивање са различитим стандардима ЕУ и то може заиста да промени одређене привредне гране, као на пример грађевинску индустрију, где се сада традиционално највише користи цемент, а у Унији се он већ мање користи због нових материјала, објаснила је Ана Трбовић за Танјуг.

У области заштите животне средине, мораће да се примене нови стандарди који ће захватити један добар део привреде, где ће морати да се уложи у додатно прецишћавање отпадних вода или ваздуха, а то је нешто што се увек оставља за крај зато што је скупо, рекла је Ана Трбовић.

"Добра вест је да ЕУ има фондове који помажу привреди да ове стандарде досегну", рекла је она и додала да Србија сада, поред редовне помоћи ЕУ за техничко усклађивање, има приступ ИПА 2 фондовима, који су наменски за инфраструктуру и за пољопривреду, која треба да се осавремени и самим тим биће продуктивнија.

"Наравно, када постанемо чланица ЕУ, имаћемо приступ фондовима који се посебно односе на помоћ пољопривредницима и то ће вероватно бити највећи ефекат чланства у ЕУ", рекла је Трбовић.

Када је реч о инфраструктурним пројектима Трбовићева је рекла да уместо неких 190 милиона евра годишње, које је Србија до сада добијала за услуге експерата за помоћ разноразним институцијама и за мали број инфраструктурних пројеката, сада се очекује више новца за инфраструктуру.

"И ту опет имају прилику домаће фирме да се пријаве на тендерима и учествују у грађевинским пројектима, пошто очекујемо да ће најзад да се откочи процес јавних набавки и да ћемо моћи да улажемо много више и у железнице и у путеве. Постоје средства која је давно одобрила Европска инвестициона банка (ЕИБ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД)", подсетила је Трбовићева.

Сада, нажалост, због поплава постоји додатни разлог да се та средства, која су већ одобрена, искористе на прави начин, да се подигне инфраструктура, оценила је Трбовићева.

"А самим тим очекујемо више инвеститора, пошто је њима битно, колико брзо њихов производ може да дође до одређеног извозног тржишта, и за већину производа увек је јефтиније за превоз користити реку или железницу, него камионе", објаснила је специјална саветница Министарства привреде.

Пошто је Србија кандидат за чланство у ЕУ, она је тиме обезбедила себи улазну карту за поједине програме ЕУ, ван онога што наша држава добија као земља-кандидат за чланство у ЕУ и то су програми на које се пријављују све државе чланице, рекла је Трбовић.

Најпознатији програм ЕУ био је некад ФП7, а сада има назив Хоризонт 2020, где српски научници могу заједно са научницима из целе Европе, да учествују у пројектима и где смо ми добили, значајна средства као држава.

"С друге стране, ми сада такође имамо сарадњу са ЕУ у области предузетништва, тако да већ пар година у Србији постоји нешто што се зове европска мрежа за предузетништво, која помаже нашим привредницима, даје им контакте, послове за извоз, што је јако значајно", објаснила је Трбовићева.

Финансијски гледано, највећи помак је направљен када је најзад на основу једне регионалне иницијативе са ЕУ направљен Фонд за растућа предузећа, који је на снази од пре неких месец дана.

"Ради се о 77 милиона евра, и то је за предузећа којима треба зајам између један и 10 милиона евра која су већ показала одређени раст и требају им средства за додатан раст и тај програм спроводи ЕБРД", навела је она.

За узврат ЕБРД добија удео у власништву и могућност да касније, када предузеће порасте и развије се или прода свој део прво том предузећу од кога га је купило или неком трећем лицу, што је добро и за једну и за другу страну, рекла је Трбовић.