ЕУ тражи фискално консолидовање Србије

Шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији, Фрејк Јанмат рекао је да ће Брисел надзирати примену мера и да ће прву оцену дати у октобру у Извештају о напретку.

"Охрабрени смо мерама које је влада најавила за неке од ових питања", изјавио је Јанмат на састанку на коме су присуствовали и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Лазар Крстић, преноси Бета.

Као позитивне елементе програма који је Влада Србије доставила Бриселу, Јанмат је оценио најаву реструктурирања предузећа у државном власништву, борбе против сиве економије која нарушава и буџетске приходе али и конкуренцију на тржишту, као и најаву да ће бити буџетског ребаланса ради фискалне консолидације.

"На основу програма смо видели да постоји напор за консолидацију, али је одложен на три године, што значи да се одиграва више 2015. и 2016. него ове године, па смо владу позвали да се више фискалне консолидације уради ове године", навео је Јанмат.

Он је рекао да је од кључног значаја да су намере владе већином добре и да ће се видети како ће тећи њихова реализација, и као неке од посебно значајних закона који су најављени навео законе о стечају, приватизацији и планирању и изградњи.

Иако је Србији потребно смањење субвенција и државне помоћи јер су на знатно вишем нивоу од просека ЕУ, Јанмат је рекао да мере тог типа које су власти најавиле треба посматрати у оквиру опште слике, узимајући у обзир и њихов утицај и могуће надокнађивање тих трошкова на другој страни, а пример кроз престанак финансирања друштвених предузећа која ће бити реструктурирана.

У оквиру новог приступа ЕУ проширењу, у којем је акценат стављен на економско управљање, земље кандидати имају обавезу да на годишњем нивоу достављају програме реформе Европској комисији, која их прослеђује и земљама чланицама, а препоруке усвајају министри економије и финансија ЕУ уз сагласност представника власти земље кандидата.

Строжи режим пензионисања

Конкретно, Брисел од Србије тражи да се ограничи превремени одлазак у пензију и повећа старосна граница за одлазак жена у пензију како би се пензиони фонд учинио финансијски одрживијим.

Као могући начин за решавање проблема лоших кредита, који у Србији имају удео од 20 одсто, Јанмат је навео продају специјализованим компанијама које их откупљују по нижој цени, док је посао стручних служби банака и Народне банке Србије да спрече нагомилавање оваквих позајмица у будућности.

За реформу јавног сектора из Брисела је стигла препорука да се стандардизују платни разреди у јавном сектору, као и да се уради процена капацитета и види се где има вишкова, а где можда и мањкова кадрова, да би се донеле одлуке о даљим корацима, навео је Јанмат.

"Позивамо владу да сваку државну помоћ пријави Комисији за државну помоћ, да би или одобрила или одбацила", рекао је он, додајући да је до сада било доста механизама државне помоћи који нису пријављивани Комисији.

Када је реч о тржишту рада, ЕУ тражи да се прошири краткорочно запошљавање будући да садашња обавеза да се раднику понуди уговор за стално након годину дана може да одврати послодавца од запошљавања.

Сличан ефекат, како је навео Јанмат, има и обавеза исплата отпремнина за цео радни век, па ЕУ предлаже да се обавеза отпремнина уведе само за оне године које је радник провео код садашњег послодавца.

Такође се тражи промена система обрачуна плата која је веома сложена, навео је он.

Тај програм усаглашавања реформи са ЕУ је, према Јанматовим речима, користан зато што ниједна земља Западног Балкана према процени ЕУ није функционална тржишна привреда, а правно наслеђе у овим областима често не постоји, па су потребне специфичне препоруке да би се земље боље припремиле за чланство и да би се избегло искуство неких чланица Уније које су имале велике економске и дужничке проблеме.