Нада за уморну грађевинску индустрију

Изградња јефтиних станова, ауто-пута до 2016, те "Београда на води", требало би, према очекивањима Владе, да упосли српске раднике и да замајац српској грађевини. Грађевинска индустрија овде види шансу за оздрављење, али, због деценијских лоших искустава, на опрезу су.

На најаву инфраструктурног буђења Србије, некада водећа, данас уморна грађевинска индустрија гледа и са надом и са опрезом.

"Енергопројект", који је потпис утиснуо на сваком континенту, а тренутно гради у 17 земаља, у Србији, кажу, дели судбину домаћих фирми.

Тврде да на тендерима за домаће послове нису равноправни са иностраним фирмама.

"Бесмислено је да се упуштамо у реализацију неких делова пројеката о сопственом трошку, то имате прилику да видите на разним деоницама Коридора 10 где разне иностране фирме реализују радове где практично сви наши подизвођачи остају кратких рукава", каже Владимир Миловановић из "Енергопројекта".

Како је пропало српско грађевинарство, према подацима Грађевинске коморе изгледа овако: Осамдесетих је српска оператива запошљавала 150.000 радника, а више од педесет фирми градило је и у свету.

Данас у свету гради до пет наших највећих фирми, а број домаћих радника је преполовљен.

Илустративније - осамдесетих је турска грађевина градила у вредности од 200 милиона долара, а наша више од две милијарде. Данас, Турци граде у вредности од 30 милијарди, а ми 300 милиона.

Из те коморе траже да се формира гарантни фонд из којег би црпели јефтине и валидне гаранције, а шансу за опоравак виде у масовној стамбеној изградњи.

"Инвеститор који хоће да уложи своје паре, његово је право да бира ко ће да му ради радове", каже Горан Родић из Грађевинске коморе.

"Опет, ако код нас држава може да услови да добар део, као свуда у свету, гради домаћа оператива, ако ви узимате кредите и кредитне линије да враћате, онда ви сте ту да одређујете ко ће да вам ради одређени посао", објашњава Родић.

У Привредној комори предлажу конзорцијум великих и малих фирми како би заједно били конкуренти.

Виктор Кобјерски из ПКС-а каже да наше фирме не могу да добију гаранције, нити фондове да би саме наступале на тржишту.

"Из тог разлога ми се појављујемо као подизвођачи страним фирмама, те стране фирме нас узимају са дампинг ценом, сав капитал и профит одлази у иностранство иако су то новци које наша држава враћа као кредит", истиче Кобјерски.

Додаје да ми можемо да конкуришемо квалитетом а "брзином радова ми смо још увек добра грађевинска екипа".

Миломир Веселиновић са Саобраћајног факултета каже да домаће фирме и прописи о тендерима морају јасно и гласно да укључе могућности да се на тендерима удруже и докопају посла и тако развију.

"Ми у академском смислу имамо паметних људи, способних и ту памет треба искористити да оне паре које имамо најпаметније утрошимо", рекао је Веселиновић.

Према подацима Привредне коморе у Србији има око 6.500 извођача. Просечна плата српског радника је 300 евра.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом