Уједињењем воћара до европског просека

Породица Милована Глишића у селу Шуме код Тополе гаји јагоде на три хектара, на отвореном и заштићеном простору. Ако их време послужи, убраће, кажу, готово четири вагона јагоде. Прижељкују организовани пласман, јер много времена губе на кванташкој пијаци.

"Зато што би имали сигурног купца, не би размишљали о пласману. Овако морамо ми сами од почетка производње до краја да се боримо за место на тржишту", каже Гордана Глишић из села Шуме код Тополе.

"Тешко ће се они сами удружити, они већ имају нека удружења. Та удружења треба окупити. Постоје задруге, њих треба окупити. И произвођаче и удружења и задруге треба објединити, окупити, организовати то тржиште, целу производњу, пласман", сматра др Весна Параушић, из Института за економику пољопривреде.

Воћарима су удружења неопходна, јер нису мала улагања у нове засаде јагоде. За подизање хектара јагодњака, потребно је од 11 до 16 хиљада евра.

"Са приносом од 20 до 25 тона по хектару и просечном продајнон ценом јагоде која је претходних година износила од евро до евро и двадесет, може се очекивати добит по хектару од осам до 12 хиљада евра", каже професор Јасминка Миливојевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

У Европи, где су фармери окупљени око кооператива које им помажу у свему, просечан принос је нешто већи - од 25 до 30 тона по хектару. Када би Србија имала довољно стручњака на терену који би помагали произвођачима јагода, и постојао организовани пласман, ни европски просек не би био недостижан.