Последице украјинске кризе на Србију

Србија још не осећа директне последице украјинске кризе, с обзиром на мали обим међусобне размене. Међутим, стручњаци кажу да би, ако криза потраје, наша економија могла да трпи последице и то преко утицаја Украјине на економије земаља које су нам важни спољнотрговински партнери.

Трговина бивше СФРЈ с Украјином, док је била део СССР-а, достизала је милијарду долара. А онда је Украјина 90-их постала самостална, Србија добила санкције и размена је драстично смањена. Последњих година не достиже 300 милиона долара. То је, кажу економисти, разлог што још не осећамо директне последице кризе у тој земљи.

"Ако се настави, криза у Украјини ће имати несумњиве ефекте на економију и ЕУ и Русије, а то су нам главни партнери у спољнотрговинској размени. То су тржишта на која износимо производе и где сада имамо прилично добар раст извоза", каже економиста Миладин Ковачевић.

Према његовим речима, тај раст могао би да се успори и самим тим да у будућности трпи наша економија.

Поједини стручњаци, међутим, кажу да би Србија убрзо ипак могла да осети последице кризе у Украјини јер је она једна од најважнијих карика у такозваној енергетској безбедности централне и југоисточне Европе.

Економиста Махмут Бушатлија сматра да ће се та криза осетити већ ове зиме уколико се до септембра не обезбеде количине гаса потребне да се 'Банатски двор' напуни до максимума. 

"Ми ћемо имати велике проблеме, зато што централна Европа и Италија неће моћи да повуку довољно гаса са тако нестабилног подручја као што је Украјина, и самим тим ће количине гаса у промету бити врло мале", каже Бушатлија.

У целој причи битно је, кажу упућени, очувати добре односе с Русијом која нам је један од најважнијих спољнотрговинских партнера и од које нам пресудно зависи снадбевање гасом.