Фискална консолидација главни изазов

Упркос новом пакету мера за консолидацију у 2014. години, очекује се да ће укупна потрошња и буџетски дефицит остати на високом нивоу због виших камата, инвестиционих расхода, нових субвенција и социјалних трошкова у вези са реструктурирањем јавних предузећа, пише у прогнози.

Инфлација нижа од планиране такође ће, како се наводи, негативно утицати на владине приходе и допринети расту фискалног притиска, а фискална ситуација вероватно ће остати суморна и у 2015. години, пошто раст камата и велики удео индискретних расхода утиче ограничавајуће на флексибилност расхода.

У недостатку других мера консолидације, очекује се да ће дефицит достићи око шест одсто бруто домаћег производа током 2014. и 2015. године, одржавајући јавни дуг на узлазној путањи.

Под претпоставком да не буде промена у економској политици, јавни дуг Србије ће вероватно већ током 2014. године премашити 70 одсто бруто домаћег производа, наведено је у прогнози.

Додаје се да би инфлација требало значајно да опада, иако је и даље потребно суочити се на одржив начин са факторима који доводе до њене нестабилности.

Очекује се да ће слаба тражња, релативно стабилан девизни курс и повећана стабилност цена хране због нижих царина, ублажити инфлационе притиске.

Прогноза предвиђа и да ће незапосленост у Србији вероватно остати на актуелном веома високом нивоу, јер ће било какав раст запошљавања у приватном сектору бити у великој мери праћен губицима радних места због реструктурирања јавног сектора.

Упркос стабилном расту извоза, очекује се да до 2015. године неће бити више простора за побољшања по питању трговинског дефицита, јер полако почиње опоравак увоза и домаће тражње.

Међутим, веома слаби изгледи за раст тражње могли би довести до смањивања неравнотеже између увоза и извоза брже него што се очекује, наведено је у прогнози.