Пут српске робе до кинеског тржишта

Прошле године, трговинска размена Кине и земаља централне и источне Европе износила је 55 милијарди америчких долара, што је седам одсто укупне размене с Европом. На Старом континенту први партнер Кине је Немачка. Србија је, по обиму размене, далеко ниже. Има ли места за српске привреднике на огромном кинеском тржишту?

Хоће ли на новом економском "путу свиле" име Србије бити подвучено, зависи од спремности наше земље да се укључи у отварање кинеског тржишта према земљама централне и источне Европе. Прошле године, према подацима кинеског Института за европске студије, износ трговинске размене са Србијом био је 612.180.000 америчких долара.

"Ми у Кини дајемо велики значај нашим односима с Европом, посебно с источном и централном, јер то је област која није толико напредна као оне земље на западу, и имамо много више ствари које можемо да радимо да бисмо помогли једни другима. Зато је лако двема странама да прошире и појачају сарадњу", каже потпредседник Кинеске дипломатске асоцијације Лу Фенгдинг.

Инвестиције Кине у земље централне и источне Европе не могу да се пореде с инвестицијама у Европску унију. Ипак за кинеске дипломате мост Земун-Борча, који би требало да буде готов до краја године, добар је пример сарадње. То није и једини пројекат за који су посебно заинтересовани.

Лију Хаисинг из Министарства спољних послова Кине каже да су се прошле године Кина, Србија и Мађарска договориле да ће сарађивати на изградњи железнице од Београда до Мађарске, што је добар пример сарадње Кине и земаља централне и источне Европе.

"Ми очекујемо што ранији почетак радова. Осим тога, економска размена Кине и Србије чува тренд развоја, такође на међународном плану две земље имају сличне и заједничке ставове и добро сарађујемо у Уједињеним нацијама. Ми смо спремни да наставимо сарадњу", каже Лију Хаисинг.

Да нисмо користили сваку шансу показује то што је Србија 15. на листи европских земаља по обиму трговинске размене с Кином, иза Румуније, Бугарске, Хрватске, Словеније али испред Албаније, Македоније, Босне и Црне Горе.

Осим за инфраструктурне пројекте Кинези су заинтересовани за развој туризма и пољопривредне производе из Србије и целог региона. Да би пољопривредни производи стигли до Кине потребно је да се више сазна о самим производима и условима пословања у целом региону.