Рајић: Кратак рок за договор о закону о раду

Послодавци и синдикати неће моћи у наредних месец и по дана, када истиче рок за усвајање новог закона о раду, да се договоре о садржају тог документа без поновне интервенције премијера Александра Вучића, оценио је директор Уније послодаваца Србије (УПС) Драгољуб Рајић.

Рајић је рекао за Танјуг да ће тај посао по свој прилици морати да оконча влада, јер након најаве да сви системски закони морају да буду усвојени до 15. јуна, он не види да за договор три стране има времена.

"Ако влада и премијер желе резултате, мораће они да повуку неопходне потезе", сматра Рајић.

Како објашњава, до сада постоји само начелна сагласност учесника у договарању и то о неколико питања, попут отпремнина, минималне зараде, отказа...

С друге стране, додаје, предлог о другачијем обрачуну накнаде за време боловања, годишњег одмора, или о укидању минулог рада, који су у претходно повученом нацрту закона били највише спорни, још нису стигли на ред.

"Делимичан договор постоји о томе да се у новом закону отпремнине не исплаћују за све године стажа, већ само за оне проведене код тог послодавца. До приближавања ставова је дошло и по питању минималне зараде, а наш предлог је био да се она усаглашава једном годишње, у октобру за наредну годину", наводи Рајић.

Начелна сагласност, како је рекао, постоји и о условима за отпуштање радника.

"Није идеја да се људи отпуштају само да би се отпуштали, већ да се боље дефинишу услови када је могуће дати отказ. На пример, у случају алкохолизма, коришћења опојних средстава или кад постоје докази да је запослени нанео озбиљну штету фирми", каже Рајић.

Како истиче, према важећем закону се многи послодавци не сналазе са процедуром приликом отказа, па се дешава да, само због погрешне папирологије, суд отпуштеног радника врати на посао. Предлог је, како каже, да ако послодавац и погреши у процедури треба да исплати накнаду, али не и да враћа радника на посао.

Проблеми са накнадама за боловање

Предлог о другачијем обрачуну накнада за време боловања или годишњег одмора, према његовим речима, још није био предмет разговора радне групе.

Рајић је навео да се, рецимо, сада приликом одсуствовања с посла плата рачуна као просек примања у последња три месеца, где се урачунају и додаци по основу прековремених сати, ноћног рада, топлог оброка, регреса...

"На крају дођемо до тога да радник који је на одмору може да заради више него онај који је остао да уместо њега ради. Зато је предлог да се за време одсуствовања исплаћује само основна зарада плус додатак за минули рад", наводи Рајић и додаје да многи послодавци имају проблем са лажним боловањима, па је зато предложено да се уведе могућност колективног годишњег одмора.

Послодавци у руралнијим деловима земље, рецимо, наводи Рајић као пример, имају проблем сваки пут кад наступи берба, јер онда у истој недељи сви запослени узму боловање.

"Како се зна да ће људи тада да беже с посла под изговором да су болесни, боље је да послодавац може да их пошаље на колективни одмор, него да их јури по њивама и доказује да нису болесни", сматра Рајић и додаје да би такође могло да се разговара и о могућности да првих неколико дана боловања буде мање или не буде плаћено уопште.

Предлог је, како каже, и да рад на одређено време буде три године, јер свако ко уложи новац у нову фирму тек после три-четири године може да види да ли је посао одржив.

"У Чешкој рад на одређено може да траје 12 година, а Хрватска има предлог да то буде пет година. Морамо да омогућимо да млади људи раде, макар и тако, јер је боље да дочекају 30 или 35 година са било каквим радним искуством", рекао је Рајић уз опаску да синдикати, за разлику од Уније, не мисле о младима, већ само о старијим радницима преко 45 година који су "удобно смештени у јавном сектору".

Како каже, није убеђен да ће синдикати прихватити све предлоге, али је поручио да је Србији потребно флексибилније тржиште рада.

Синдикати се, примећује, углавном жале да ништа не ваља, али нису партнер који би да нешто побољша.

"Кад су представници Међународне организације рада дошли и позвали послодавце, синдикате, представнике владе, Светске банке и Европске комисије да разговарају о томе да ли су предложене измене закона противне међународним конвенцијама, из синдиката су дошли, преспавали, погостили се, а ујутро су отишли озлојеђени јер измене нису у њиховом интересу", тврди Рајић.

Поручује да синдикати морају да буду активан партнер како би се мењале ствари у Србији и додаје да запошљавање неће зависити само од промене закона о раду, већ и од других прописа који би требало да омогуће боље услове за пословање.