Мере Владе, терапија за српску економију

Ефекте би требало да осети и буџет до 2017. године када ће се дефицит, како се очекује, спустити на три до четири одсто. За Фискални савет дефицит би морао да буде између два и три одсто, јер све преко тога, сматрају, неће бити довољно да се стабилизује јавни дуг.

Штедеће се на платама и на трошковима - од возила до дневница. Подстицаји за спорт остајаће у буџету, а државна каса пуниће се, како се очекује, и бољом наплатом пореза.

Испитни рок за Владу је близу. У јулском и августовском року на тесту ће бити Закон о раду, али пре тога, у јунском је ребаланс буџета. Ту ће се, сматрају економисти, показати где је руководство у Немањиној спремно да штеди и како. Смањење плата, процењују, неће бити довољно.

"То је једна мера која је неопходна и на то указује Фискални савет и ММФ, али она није довољна и мора да се захвате и пензије", рекао је Михајло Црнобрња, професор Факултета за финансије, економију и администрацију.

"Огроман део буџета одлази на пензије, без обзира на то што ја као пензионер за неколико месеци имам разлога да браним раст пензија. Објективана економска чињеница је да ће морати ту да се дирне", рекао је Црнобрња.

Иако је најављено да пензије сигурно неће бити смањене до јесени, Фискални савет после тога не искључује промене. Добро је, сматрају, што су свим мерама одређени рокови.

"Дијагноза је добра јер је премијер на почетку излагања рекао да је фискална консолидација највећи проблем и да захтева брзе одговоре", рекао је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Према његовим речима, добро је што је то у фокусу, јер је и мишљење стручне јавности да је то ургентан проблем.

"Имамо ми друге проблеме, али ово је толико ургентно да мора прво да се адресира", рекао је Вучковић.

Уз реформу државне управе, премијер је најавио реструктурирање више од 150 и приватизацију великог броја предузећа. За економисте - тај план је нужан, али и амбициозан.

"Оно где ја видим највећу могућност да се нешто уштеди то је у коначним разрачунавањима са  нашим економским инвалидима, предузећима која су у рестуктурирању не месец или годину дана него деценију. Ако ту буду доследни, свака им част јер ту сигурно може да се уштеди 500 до 600 милиона евра", рекао је Црнобрња.

Дилеме нема да ли је планом Владе све обухваћено, већ како ће се планирано извршити, кажу економисти. Ипак, шта није ушло у експозе?

"Има једна ствар која ме је изненадила. Није поменут канал Дунав - Егејско море и то ми је много, много драго", каже Црнобрња. 

Осим структурних реформи, економском опоравку требало би да помогне и грађевинска индустрија, како наводи премијер, пројектом 'Београд на води', али и изградњом ауто-пута до Црне Горе.