Монополисти, а губиташи

Нова влада најавила је свакодневни систем контроле пословања и професионализацију управљања у јавним предузећима. Када би само седам јавних предузећа из минуса прешло у плус, надокнадила би се трећина мањка у државној каси.

Прошле године међу 25 јавних предузећа, првих седам остварило је губитак од 51 милијарду динара. Рекордер је "Србијагас" са 40 милијарди, а следе га предузећа међу којима већина нема конкуренцију у пословању.

На проблеме је указао и Александар Вучић, који је као примере навео губитке "Србијашума" и "Лутрије Србије". Док су из "Србијашума" то демантовали уз наводе да су прошлу годину завршили са бруто добити од 50 милиона динара, из "Лутрије" се не оглашавају. Према подацима из Агенције за привредне регистре, у 2012. бележе губитак од 151 милион динара.

"Треба бити екстремно неспособан па остварити губитак у Лутирији, али то је пример како се послује у јавним предузећима", каже декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић.

Губитак јавног предузећа плаћамо сви - порески обвезници, али и привреда, која се практично заглавила између банака којима све теже враћа кредите, и својих планова о повећању производње.

"Увођење у ред јавних предузећа је решење да се покрене привреда, да не послују с губицима", истиче генерални секретар Удружења банака Верољуб Дугалић.

Искуства других земаља у транзицији сведоче да увођење реда у јавна предузећа иде тешко и да отпора има и унутар самих компанија. То очекује и Србију.

"Шта је планирано то мора и да се уради, како у јавним тако и у комуналним предузећима. Свака земља се борила с тим како ће регулисати рад тих предузећа, који проценат власништва треба да задржи, како да грађани и привреда добију најбољу услугу, по најповољнијој цени и да предузећа буду ефикасна. За Србију је сада крајње време да то уради због проблема са финансирањем буџета", објашњава директор Пројекта за боље услове пословања УСАИД-а Џо Лаутер.

Ни комунална предузећа нису се добро показала у пословању, посебно на локалу. Од 665 јавних комуналних предузећа, прошлу годину свако треће је завршило у минусу са губитком од три милијарде динара. С друге стране, у појединим општинама, повећане су и цене комуналија и порези.