Мере штедње приоритет у Европи

Париз и Рим имају обавезу према Бриселу да дефицит одрже на граници од три одсто бруто друштвеног производа. Најмлађи италијански и европски премијер Матео Ренци одлучио је да раскине са старом праксом у државним предузећима, у која се новац из буџета сливао такорећи без контроле.

Сменио је челнике неколико највећих јавних компанија, међу којима су гиганти из области енергетике ЕНИ и ЕНЕЛ и италијанска Пошта. Да би намирио јавни дуг, други у еврозони после Грчке, понудио је на продају 1.500 службених возила и једно острво у венецијанској лагуни.

"Инвеститори воле транспарентност. Желе да виде шта се дешава и да ли се влада озбиљно бави реформама. Постоји осећај да су многи проблеми у Италији гурани под тепих и да до сада није било никакве фискалне консолидације", каже колумниста агенције Ројтерс Доминик Елиот.

Уз штедњу, Ренцијева влада најављује смањење пореза на приходе, како би помогла милионима Италијана са зарадама испод хиљаду и по евра. Порези за привреднике биће мањи 10 одсто.

И нова француска влада припрема озбиљне резове. У наредне три године намерава да уштеди 50 милијарди евра у буџету, кроз замрзавање плата у јавном сектору, пензија и доприноса.

"Ако једна Француска види да се налази у тешкој економској ситуацији па је због тога спремна на овакве мере, закључци морају бити јасни. Један јак лидер који мора да поведе земљу у јасне реформе, јаке уштеде кад је у питању јавни сектор, пробизнис мере кад је у питању приватни сектор и узимање у обзир дугорочнијег развоја економије земље коју представља", каже Владимир Круљ из Националне школе за администрацију у Паризу.

Иако се синдикати у Италији, Француској и другим европским земљама погођеним кризом не мире са радикалним мерама штедње и задирањем у џеп запослених, економисти сматрају да другог излаза нема.

"Кад је у питању смањивање расхода јавног сектора, у нашој земљи је боље то остварити смањивањем зарада него отпуштањем јер то, поред социјалних последица, ствара и психолошке трауме", каже Горан Николић из Института за европске студије.

Управо је висока стопа незапослености један од кључних проблема у земљама еврозоне. Стручњаци оцењују да су резови у фискалној и јавној потрошњи неопходни како би се убрзао привредни раст, привукле инвестиције и отворила нова радна места.