Породичне фирме без подршке

У домаћој фабрици микроконтролера - процесора за разноврсне електронске уређаје, Катарина ради на паковању компоненти на матичне плоче. Дневно са колегама заврши од 80 до 100 плоча за процесоре.

"Тренутно имамо ордер од 400 комада. Додајемо отпорнике летвице, прекидаче - све што спада у 'тру холд' компоненте", каже радница Катарина Савковић.

Драган контролише и преправља моделе ако дође до наменских промена или ако не прођу тест.

"Сви они производи који не прођу тест, дођу на преглед и дораду где се утврђује да ли је проблем у производњи или је неисправна нека компонента", каже електротехничар Драган Ерски.

Почели су без ичије помоћи, као мала породична фирма, а сада запошљавају више од 60 радника и извозе у 110 земаља. Кажу - за успех не треба много.

"Да рецимо програмираш, треба ти 20 до 30 хиљада динара за лаптоп, шоља кафе и већ у својој кухињи имаш радно место и можеш да продаш тај производ на интернету. Нису потребна не знам каква улагања", каже Небојша Матић, власник и директор фирме "Микроелектро".

Према подацима Европске комисије, 75 одсто приватних фирми у Хрватској су породичне, а 50 одсто радно способног становништва запослено је у таквим фирмама. Немају бенефиција, мада се разговара о томе да се запошљавање чланова домаћинства третира као 'старт ап', па да доприноси на плате и порезе буду мањи.

"Између три до пет хиљада евра био је темељни капитал. Сад су омогућили да се то ради за 100 до 150 евра регистрације, с тим да сте обавезни да се у две до три године докапитализује пуна вредност компаније, што је наравно за младе људе изврсна ствар", каже Наталија Пекић, економиста из Хрватске.

"Фијат", "Хенкел", "Икеа" - такође су породична предузећа која су професионализовала управу, постала мултинационална и запошљавају на хиљаде људи. За успех, ипак, није довољан само труд, него и познавање психологије, економије, правних и пореских прописа.

"У региону, знање много недостаје и ту би могла држава нешто да направи, рецимо да подстакне неку обуку консултаната, неку едукацију да направимо неке екипе професионалаца које ће сутра бити у стању да помогну тим предузећима", сматра професор Јака Радњал из Словеније.

У појединим земљама, прелазак власништва са родитеља на децу држава опорезује и до 50 одсто, због чега се наследници често одлуче да продају предузеће.

Оснивачи углавном не желе да породични посао предају другоме, и чим се то прекине раст таквог предузећа се зауставља.

Решење за стручњаке је запошљавање менаџера, што би перспективним фирмама обезбедило даљи раст и повећање броја запослених.