Како ће се контролисати јавна предузећа

Министарка енергетике и потпредседница СНС-а Зорана Михајловић рекла је да се реформа "Србијагаса" не сме одлагати и да од тога зависи да ли ће СПС бити у влади. Она каже да је та фирма недавно расписала затворени тендер за извођача радова на "Јужном току", а да о томе није обавестила државну комисију у чијој је то надлежности. У међувремену, СНС најављује формирање новог Координационог тела које ће надзирати рад јавних предузећа.

Што је Фискални савет за буџет, то ће ново владино тело бити за јавна предузећа. Према најавама, чиниће га три до пет чланова, који не би требало да буду на министарским функцијама и који ће директно бити одговорни премијеру. Нова комисија извештаваће председника владе о раду предузећа на месечном и кварталном нивоу.

"Он неће задирати у компетенције тог тела с обзиром на то да ће кредибилитет људи које он буде предложио бити довољна гаранција да неће бити ни личних емоција ни симпатија ни антипатија, већ да ће резултати, eфикасност и рационалност предузећа бити једини критеријум. Не сумњам да ће они имати ингеренције да предлажу смене директора", рекао је Миленко Џелетовић из СНС-а.

За стручњаке, намера обећава, будући да је тренутно подељена контрола, али и одговорност. Ефекте не очекују одмах, али верују да ће учинци више од 700 предузећа, која су најчешће предмет партијског плена, постати видљиви.

Душко Васиљевић из Светске банке каже да је стварање таквог тела у складу са неким глобалним а најбољим праксама, и сматра се за добро решење јер су у постојећем систему надзор и контрола расути између бројних институција.

"Међутим, ту опет постоје ризици од злоупотреба ако се створи превише моћно тело, тако је битно да постоји пуна јавност у раду и да јавност врши притисак на политичаре", каже Васиљевић.

Напредњаци не прецизирају када и како ће бити расписани конкурси за нова руководства јавних предузећа, иако се учестало најављују департизације. Аналитичари кључ виде у приватизацији готово свих, осим стратешких, јавних предузећа.

Владимир Гоати из организације "Транспарентност Србија" каже да постоји вероватноћа да ће то тело боље испунити функцију него што су то учинила министарства, где су људи били увек из партија.

"Питање је да ли ће тих пет људи физички моћи, и ако би били спремни да то раде, у целовитости да обаве задатак и то поштено, принципијелно и у интересу саме државе", рекао је Гоати.

Јавна предузећа најчешће су монополисти на тржишту - и опет, највећи губиташи. У претходној години, само њих седам направило је губитак већи од 50 милијарди динара. Највећи минус уписао је "Србијагас" - 40 милијарди. Следе га "Путеви Србије", "Ресавица", Завод за уџбенике, Предузеће за склоништа, Емисиона техника и везе и Нуклеарни објекти Србије.