Чега нема на Фејсбуку, има у радњи

РТС је главни медијски спонзор 14. по реду Е-трговине, конференције која се сваког пролећа одржава на Палићу. Хит тема је могу ли друштвени медији конкурисати класичним када је у питању промовисање бизниса.

Владимир Арнаутовић је недавно покренуо посао на интернету. Повезује молере и оне којима је потребно кречење. Тестирао је којим каналима да дође до клијената. Испоставило се да традиционални медији и даље доносе више посла. Али се и рекламирање на друштвеним мрежама показало таличним за бизнис.

"Оглашавање на друштвеним мрежама нам је донело другу вредност коју није донео штампани чланак, а то је популаризација сервиса, стварање базе података наших клијената које редовно можемо обавештавати о унапређењима наших сервиса", рекао је Арнаутовић.

Али није довољно само да свој посао објавите на Гуглу, Фејсбуку и Твитеру.

Комуниколог Борислав Миљановић каже да је поента да се искористе све те могућности, са мало инвестиција које се мере десетинама, па чак и стотинама пута мање, него у великим медијима. "Могу да се постигну велики ефекти на друштвеним мрежама", истиче Миљановић.

На мрежама су пријатељи, познаници, колеге главни ресурс. Када неко покрене бизнис они се претварају у јавност којом се та особа рекламира. Ако их нема довољно за рекламу, агенције ће их саме пронаћи. Мада, није све ни у бројкама.

Социјални психолог Николина Љепава каже да неко може да има страницу која са 100.000 лајкова, али да интеракција са корисницима који су то лајковали буде јако ниска. "Док на страници која има много мање лајкова, ако је боље таргетирана, може да има много више интеракција и много веће ефекете", напомиње Љепава.

А ефекти онлајн канала за комуницирање су изузетно мерљиви. Према броју лајкова, шерова, ретвитова или кликова тачно знате колико људи је видело и колико им се свидео ваш производ. А ако знате коме и како треба да се обратите на друштвеним мрежама, рекламну кампању нећете морати да платите ни динар.