Државна или Алај-бегова имовина

Србија је једна од малобројних земаља које немају регистар државне имовине иако се на томе, по разним законима, ради више од деценију и по. Најновији закон донет је пре четири године, али не и уредба за његову примену. Из Дирекције за државну имовину обећавају да ће попис завршити следећег марта.

Шта је све у власништву државе Србије - нико тачно не зна. И док се Влада бори с хроничним недостатком пара у државној каси, на другој страни су зграде, станови, њиве, шуме, за које држава не зна ни да их има, па таман они били у срцу престонице.

Миле Антић из Мреже за реституцију наводи да су неки пословни простори уписани тек у процесу реституције.

"Има их колико хоћете и у Кнез Михаиловој, можемо да замислимо каква је ситуација са земљиштем", рекао је Антић.

Каже, према неким анализама, готово 300.000 хектара државног пољопривредног земљишта скривено је у разним задругама, комбинатима, јавним предузећима и код појединаца. Да нико не зна шта све држава има и ко и како тиме управља, потврђује и државни ревизор Драгослав Сретеновић.

Сретеновић каже да није извршен попис грађевинских објеката, станова, локала, улица, тргова, водовода, стадиона, путева.

"Наравно да смо ми у завршном рачуну за 2012. годину утврдили да је потцењена имовина у завршном рачуну преко 14 милијарди евра", рекао је Сретеновић.

На другој страни, званична процена вредности укупне државне имовине је знатно мања.

"Можемо рећи да је вредност државне имовине сада шест милијарди евра", рекао је Јован Воркапић из дирекције за државну имовину.

Права вредност знаће се, каже, када коначно буде завршен регистар државне имовине који ће, као у већини земаља, бити доступан на интернету. Само да Влада усвоји уредбу о примени закона и обезбеди око пола милиона евра.

Воркапић истиче да је суштина то што ће они који користе државну имовину коначно морати да пријаве њено постојање, што до сада нису морали.

"Они ће онлајн моћи да приђу Дирекцији за имовину и преносе податке о имовини коју користе. До сада није било тако и због тога је долазило до проблема, односно евиденција није била комплетна. После марта 2015. очекујем да ћемо барем урадити 90 одсто посла", рекао је Воркапић.

Према његовим речима, све док евиденција не буде уредна не можемо спровести ни економске промене којима тежимо.

На који начин Влада припрема мере за опоравак економије, а не зна с чиме држава располаже, у Министарству финансија и поред вишеденевног инсиситирања РТС није добио одговор. Упућени кажу да је то попут прописивања лека за температуру пацијенту о којем не знате ни основне податке, као на пример колико година и килограма има.