Извоз за излазак из грађевинске кризе

У последњих неколико година, грађевинарство у Србији је замрло. Они који желе да граде споро долазе до грађевинских дозвола и новца, а зидање већине започетих објеката је стало, констатовала је струка на Сајму грађевине у Београду.

Произвођачи грађевинског материјала очекују помоћ државе, како би сачували посао али и радна места запослених. 

"Држава би требало да нам да неке погодности по плану гаса, јер сми ми велики потрошачи гаса који увозимо из Русије. Са друге стране, можда би требало да се размисли да се скине порез са грађевинског материјала, и треће - да се смање доприноси за раднике који раде у индустрији грађевинског материјала", каже Јосип Синковић из фирме "Потисје Кањижа".

Произвођачи стиропора и других материјала за енергетску ефикасност траже боље услове и од банака.

"У тим условима практично камате би се кретале од два до три одсто на годишњем нивоу, где кредити не би имали трговачки карактер, већ наменски, уз наравно праћење струке и надзорног тела како се тај кредит троши", каже Перица Миновић из фирме "Фима Мионица".

Међутим, цигла, цреп, мермер, индустријски подови и изолациони материјали пронашли су пут до страних инвеститора, пре свега захваљујући свом квалитету, али и успешним менаџерима.

"Производи од камена и минералне вуне из Србије су стигли чак и до Кине, велико тржиште се отвара, као потенцијално и Блиски исток. Наравно и земље у окружењу увелико већ купују производе из Србије", рекао је Горан Полић из сурдуличке фирме "Кнауф инсулејшн".

"Успели смо да одржимо наше капацитете и повећамо тим инострани аранжман. Ми смо сад један велики објекат у Хрватској уговорили, то је немачки инвеститор који има намеру да дође и у Србију", каже Душан Рајновић из фирме Индустријски подови "Ринол".

Извозну шансу пронашле су и српске куће, и то у Канади, где је пројекат стигао интернетом. За почетак, двојица Срба који у тој земљи живе већ деценијама, изградили су у свом дворишту шумадијску и моравску кућу.