Већи порез на имовину за предузећа

Порез на имовину који ће платити предузећа и на десетине пута је већи него претходних година. Разлога је више - у обрачун је ушла накнада за грађевинско земљиште, основица је тржишна вредност локације, а за разлику од пореза на станове, локалне власти на раст пореза за предузећа нису уводиле ограничења. Новина је и да су фирме први пут у обавези да пореско задужење саме обрачунају.

Раднички универзитет "Ђуро Салај" и даље је на локацији у првој зони Београда. До ове године њихов порез на објекте био је милион динара. По новој основици, требало би да плате више од шест милиона динара.

"Ја морам да кажем да фирма неће моћи да опстане са овим порезом, ми послујемо 63 године", каже сувласник и директор фирме "Ђуро Салај" Иван Ковачевић.

Привредници окупљени у Бизнис клубу у Ваљеву упутили су захтев општини да измени прописе по којима ће порез плаћати и до осам пута више. Новом закону замерају и то што је укинуо олакшице за квалитет градње.

"Објекти који су стари 100 година сврставају се у исту категорију као и нови објекти. И друга ствар, општинска одлука по којој је процењена вредност пословног простора од 1.150 евра потпуно је нереална, јер знамо да се цена креће негде око 300 евра", каже председник ваљевског бизнис клуба Десимир Тадић.

Порезници за сада пребројавају пристигле пријаве. Следећи корак је процена да ли су фирме пријавиле реалан порез.

"Уколико нису, постоје две могућности. Једна је позив на канцеларијску контролу, да донесу доказе и папире о власништву и површинама и другим врстама некретнина које имају, или ако до тога не дође, а имамо и даље сумње да пореска пријава није у реду, да се оде на теренску контролу, да се утврди на лицу места шта поседује дотично правно лице", каже градски секретар за финансије Београда Слободан Милосављевић.

Предузећа имају могућност да уместо тржишне, за основицу пријаве такозвану фер вредност имовине. Међутим, и то је неповољно, јер су многа због добијања кредита ту вредност представљала већом. Стручњаци ипак сматрају да је нови закон отклонио највећу неправду старог.

"Већи порез су плаћали они који који боље послују, чак ако и не поседују неку нарочито вредну имовину. Истовремено су мали порез плаћала предузећа која имају релативно велику имовину а остварују мале приходе", каже економиста Милојко Арсић.

Због реалне процене скока пореза фирме би, кажу, требало да упореде колико су раније плаћале накнаду за коришћење грађевинског земљишта, јер је она сада у пореском задужењу и не плаћа се посебно.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.