Србија може самостално да користи средства ЕУ

Милена Радомировић je истакла да увођење таквог система, на који је Србија добила право када је добила статус кандидата за ЕУ, значи да ће институције у Србији имати надлежност за планирање и правдање трошења новца.

На округлом столу о државним капацитетима за коришћење фондова у Привредној комори Београда, Радомировић је истакла да ће кључни проблем за успешно коришћење фондова бити да се задрже људи који су стручни за коришћење фондова.

Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић сложила се са том оценом, рекавши да у Србији у овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из претприступних фондова ЕУ или других фондова, на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве.

"Оно што ми знамо да нам треба су људи и трајност људи. Ово је занат који се тешко научи, али који је један од најважнијих заната у европском интеграцијама", навела је Мишчевићева.

Пенали за неискоришћена средства

Осврнувши се на податак да је Србија морала да плаћа пенале за неискоришћена међународна средства која су јој била намењена, Мишчевић је рекла да је проблем у недостатку воље за учењем и истакла да је стручност потребна на свим нивоима државе и институција. 

Мишчевићева је истакла да су, иако има пропуста, структуре у Влади Србије у великој мери спремне за добро коришћење фондова и то је илустровала податком да је искоришћеност ИПА фондова 95 одсто и да је Србија успевала добро да користи и новац из Оквирног програма 7 за иновације (ФП7), који је намењен и земљама чланицама.

Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић рекао је да Србија, поред око 200 миллиона евра годишње из ИПА фондова, има на располагању око 800 милиона евра различитих средстава, донација и зајмова.

Он је рекао да је Србија између 2009. године и 2013. године платила 22 милиона евра за неповлачење зајмова, што показује да је потребно побољшати све фазе управљање пројектима, као и људске ресурсе који се тиме баве.