Мирис пице у центру престонице

Лак живот, тежак и обилан ручак. Тежак живот, лак оброк - тако би могле да личе навике становништва у исхрани протеклих деценија, које прате начин живота, али и животни стандард.

Од Славије до Калемегдана избројали смо равно 100 продавница брзе хране, што није лоше јер је инвестирано доста новца и запослено доста људи. Међутим, богатији градови су центар резервисали за продавнице са луксузном робом, док за центар Београда, имамо утисак, подсећа на једну велику кухињу.

А у кухињама је најчешће пица, која, зависно од квалитета и трошкова, може да донесе профит од 50 одсто, а да потрошач то не осети превише.

Саша Ђоговић сарадник ИЗИТ-а каже да су ивеститори су гледали како да оформе свој бизнис, а да при том и квалитет који они пруже не буде толико сиромашан, да не проивуче и неке јапијевце којима је такође сада нижа плата него у претходном периоду.

"Тако да су мало маркетиншки, боље позиционирани, ушминкани са додатним услугама у односу на претходне фаст фуд објекте, успели да привуку платежно осиромашеног потрошача", каже Ђоговић.

У Унији пекара не мисле да је појава ресторана брзе хране добра конкуренција. Залажу се да они у оквиру новог предлога Закона о занатству одређују број дозвола за ресторане и пекаре како не би било нелојалне конкуренције. Кажу, тако је сада у Новом Саду.

"Ако ви уложите 50 или 100 хиљада евра у један такав објекат, око вас се за годину и по отвори још четири или пет, ви сте потрошили сва она инвестициона улагања та инвестиција ништа не вреди", рекао је Зоран Пралица, председник Уније пекара.

"Самим тим што је то нездрава конкуренција, више нико не може да послује изнад нулте тачке уи рентабилности и сви се враћамо да радимо за једну плату, не пријављујемо раднике, јер другачије не би опстали", каже Прелица.  

Некада је диносаурус био стандардна величина за рептиле. Сада гуштер одсликава просечан стандард. Када порасте куповна моћ, то ћемо највероватније видети прво у центру Београда.