Трећа срећа за "Железару"?

Проблем "Железаре Смедерево" требало би да буде решен најкасније до краја године, кажу у Смедереву после информације да је на састанку с председником Србије Томиславом Николићем директор руског "Уралвагонзавода" показао заинтересованост за српску фабрику челика.

Трећа срећа - тако Смедеревци гледају на ову трећу годину од када је држава за долар од Американаца откупила железару и покушава да јој нађе новог власника. Ово је једно од око 150 предузећа која опстају уз помоћ из буџета.

"Према информацијама које имамо дефинитивно да је решење ближе него раније. Има више заинтересованих пословних партнера. У посету су долазили да виде фабрику, али у разговорима и преговорима учествују људи из владе која је власник железаре", рекао је извршни директор за финансије "Железаре" Бојан Бојковић.

"Очекујем да се до краја године проблем реши на задовољство свих запослених и Смедереваца", каже градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић.

Поред руског "Уралвагонзавода" има још заинтересовани за стратешко партнерство са "Железаром", кажу у ресорном министарству.

"Рано је говорити о детаљима. Има пуно заинтересованих. Ми у овом тренутку финансијски и технички помажемо опстанак 'Железаре' да би одржали системе у стању, да након формирања владе можемо да убрзамо реализацију евентуалног стратешког партнерства", рекао је министар привреде Игор Мировић.

Положај "Железаре" је неодржив, кажу упућени. Подсећају да је она и у СФРЈ била један од највећих корисника државне помоћи.

"Држава Србија кроз буџет и Фонд за развој годишње за 'Железару' даје 100 милиона евра. Додатно, 'Железара' кошта неколико десетина милиона евра годишње на тај начин што не плаћа обавезе за гас струју, комуналне услуге и слично. 'Железара' сваког грађанина Србије кошта око 20 евра годишње", рекао је Милојко Арсић са Економског факултета.

Модел могуће приватизације још се не зна, али стручњаци кажу да би најбоље било да "Железару" у целини купи стратешки партнер који се бави сличном делатношћу. Али је вероватније да ће то бити сувласништво с државом, која ће морати да преузме део обавеза.