Пенали за неискоришћене кредите

Поред хроничног недостатка пара у државној каси и сталног минуса у буџету, Србија има и додатни трошак - плаћа провизију за кредите које је добила, али их није искористила. У протеклих пет година тако је потрошено готово 22 милиона евра, а само прошле године осам милиона.

Србија тренутно има 53 активна зајма укупне вредности око пет милијарди евра. Од тог износа искоришћена је тек трећина, односно милијарда и по евра, а на остатак који чека сваке године плаћамо провизију.

"Ми смо у претходној години за потребе плаћања провизија платили осам милона евра", рекао је директор Управе за јавни дуг Бранко Дрчелић. 

Према његовим речима, постоји више проблема који могу настати у реализацији пројеката као што су нерешени имовинско правни односи, експропријација земљишта или да пројектна  документација не одговара оном што се затекне на терену.

"Није проблем та пракса, она је присутна у свету, нарочито у окружењу, али је проблем што се чини да је све више таквих пројеката и наравно што смо у оскудацији па је сваки тај пројекат битан", каже Иван Николић са Економског института.

Зашто смо дошли до тога пуно је разлога, каже Николић и истиче да су то с једне стране компликоване процедуре, а с друге све што води до корупције и криминала.

Од 2009. одобрени, а неискоришћени зајмови државу су коштали 22 милиона евра, с тим да износ константно расте - са два милиона евра из 2009. на готово осам милиона евра прошле, а вероватно и ове године.

Директор Управе за јавни дуг указује да некада пројекти захтевају време да се реализују. 

"Да би се реализовао пројекат набавке возова мора да протекне време док они не стигну, ту не могу ни Железнице да утичу јер то зависи од онога од кога добијате возове", рекао је Дрчелић.   

Према његовим речима, провизија на неповучена средства је знатно нижа од оног што је редовна камата на та средства.

Иначе, од осам милиона евра датих за провизију за прошлу годину, нешто више од три милиона је за кредите које нису искористила пре свега јавна предузећа, а највише их имају Коридори Србије, затим ЕПС, Железнице...

"Неопходно је да Србија почне да ради на томе да повећа капацитет да абсорбује одобрене зајмове, посебно имајући у виду да су то махом позајмице кредитора попут Светске банке, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, које се одобравају по повољнијим условима од тржишних"", рекао је Фрејк Јанмат, представник делегације ЕУ у Србији.

Држава најављује строжу контролу коришћења одобрених зајмова, а стручњаци упозоравају да смо поред трошка за неискоришћене кредите на губитку и због слабог повлачења средстава која су нам на располагању у фондовима Европске уније.