Бреме неискоришћених кредита

Србија на неискоришћене кредите плаћа пенале, а Танјугу је у Министарству финансија речено да за последње четири године тај издадак износи тачно 21,98 милиона евра, при чему је за казнене провизије директно из буџета издвојено 14,92 милиона евра, док је индиректно, махом преко јавних предузећа, плаћено 7,51 милион евра.

Такође, према подацима министарства, Србији је у последњих десетак година за различите пројекте одобрено око 5,05 милијарди евра кредита, али је од тога искоришћена тек трећина, односно 1,49 милијарди евра.

Сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров тврди да је најважнији разлог што се кредити не повлаче - недостатак пројеката.

"Морала би да постоји сагласност о томе у шта ће се улагати, као и конкретан и детаљан инвестициони план. У Србији, најчешће, нема ни једног ни другог. И у јавном и приватном сектору се доста импровизује и мењају се, дискреционо, циљеви и намене кредита", рекао је Глигоров за Танјуг.

Он је додао да Србији такође недостају административне способности и предузимљивост, јер кредити међународних институција, поред прецизног плана, обично подразумевају и захтевну документацију.

Овај економиста упозорава да таква пракса може довести до озбиљних последица, јер би међународне институије могле да смање обим кредита за Србију.

"Ако се рачуна да је такозвана моћ апсорпције у Србији мала, онда би и кредитори могли да закључе да нема смисла одобравати толика средства, која би се могли боље утрошити на другом месту", поручује Глигоров.

Кредите треба искористити  

Представник Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат, рекао је Танјугу да би ситуацију требало добро размотрити, "посебно имајући у виду да су многи од кредитора институције попут Светске банке, Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД)"...

Неопходно је да Србија почне да ради на томе да повећа капацитет да абсорбује одобрене зајмове, казао је он, посебно имајући у виду да су то махом позајмице које се одобравају по повољнијим условима, него што су стандардни тржишни.

"Морате да радите на пројектима и да будете способни да заиста искористите те кредите. То значи и да морате да имате довољно правих људи који би припремили и применили пројекте", поручује Јанмат.

На шта смо се задужили 

Подаци министарства ипак указују да Србија из године у годину, уместо да повећава, све мање користи кредите - у прилог томе податак да су издвајања за пенале од 2009. до краја 2013. порасла готово четири пута.

У 2009, према тим подацима, трошак за пенале био је 2,06 милиона евра, 2,13 милиона у 2010, 4,47 милиона у 2011, затим 5,57 милиона у 2012, док је у 2013. за пенале плаћено чак 7,73 милиона евра.

Србији је, кажу у министарству, само у 2013. одобрена укупно 1,01 милијарда евра кредита.

Од тога је ЕИБ одобрила 150 милиона за мала и средња предузећа, Руска Федерација 579,37 милиона за пројекте везане за спрске пруге, док је Кувајтски фонд "Железницама Србије" одобрио кредит од око 25 милиона евра за пројекат железничка станица Београд центар - фаза 1.

У истој години, према подацима министарства, Извозна банка Кине одобрила је Србији кредит од 217,08 милиона евра за Коридор 10, који обухвата изградњу деонице Обрановац-Љиг, док је немачка развојна банка КфW одобрила 46 милиона евра за водоснабдевање и канализације у Врању, Крушевцу и Ужицу.

Прошле године је, како кажу, за казнене провизије директно из буџета плаћено 4,71 милиона евра, док су јавна предузећа и други државни корисници кредита због неповучених кредита платили 3,46 милиона евра.

Међународне финансијске институције због неповучених а одобрених кредита наплаћују казнене провизије у распону од 0,25 до 0,75 одсто.