Грађанима не прети блокада рачуна

Генерални секретар Удружења банака Верољуб Дугалић рекао је да грађанима који касне са отплатом својих обавеза према банкама не прети блокирање рачуна, као и да банке нуде додатне мере за лакшу отплату.

Потражња за позајмицама банака је све мања, али број клијената који касне са отплатом расте. Око 250.000 грађана користи дозвољени минус, а све више је оних који не могу да отплате преузете обавезе према банци. Међутим, Дугалић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да блокада рачуна не постоји за грађане, већ само за правна лица.

"Грађанима може бити ускраћено коришћење неке услуге. Рецимо, ако прекораче коришћење чекова онда банка ограничи број чекова који они могу да добију. Или дозвољени минус, ако се дуже времена користи или се прекорачи, онда банка каже да у наредном периоду неће моћи да се користи тај дозвољени минус, али то није блокирање рачуна", рекао је Дугалић.

Према његовим речима, грађани све више касне са плаћањем својих обавеза, а банке се труде да свакоме олакшају отплату. Поред грејс периода, одлагања отплате у неком наредном периоду, ту је и рефинансирање постојећих обавеза под повољнијим условима.

"То је ствар пословне политике и онда банка процењује сваког клијента понаособ. Нису све ситуације исте, ако неко остане без посла наравно да ће добити веће олакшице, дужи период мировања обавеза, и у зависности од конкретне ситуације банка преузима и одређене мере", истиче Дугалић.

Како је рекао, то што свако треће предузеће не враћа кредит не време јесте велики проблем који прети да постане највећа опасност за банке.

"У овом тренутку банке издржавају тај терет захваљујући унутрашњим резервама, али то постаје све веће оптерећење. Рецимо, у привреди је број таквих кредита на крају фебруара 29,1 одсто, незванично иде и до 30 посто - ти подаци су поражавајући", каже Дугалић.

Како је истакао, у решавање тог проблема је неопходно да се укључе сви - и Влада, и Народна банка својим мерама и банке "онолико колико то могу".

Коментаришући могућност да банке смање каматне стопе и на тај начин олакшају својим корисницима, Дугалић је истакао да то није најсрећније решење.

"На пример, трошак банке код стамбених кредита је 4,2-4,5 одсто, а камате су око 4,5 одсто. Дакле, ти кредити учествују са 60 одсто у укупним кредитима банака, тако да ту простора за смањење камата готово нема. Код неких других кредита, пре свега динарских кредита, готовинских, потрошачких, тамо су каматне стопе нешто више и постоје могућности за смањење...", објаснио је Дугалић.

Говорећи о успешности пословања банака у Србији, које су прошле године оствариле профит од укупно 120 милиона евра, Дугалић је назначио да тај износ није тако велики уколико имамо у виду да су банке профитне институције.

"Тих 120 милиона евра остварило је 29 банака, а уложиле су пет милијарди и 200 милиона капитала да би то оствариле. Сматра се да ако неко уложи у посао и тај капитал не може да поврати за 20 година, то је промашај. Оваквим стопама раста кредита, банкама је потребно 40 година да врате то што су уложиле", каже Дугалић и истиче да поједина предузећа попут НИС-а и ЕПС-а зарађују више од банака.