Брендови, транзиција и традиција

Од 25 најјачих брендова у региону, само четири долазе из Србије. То су резултати истраживања агенције за испитивање тржишта "Валикон", спроведеног у Србији, Хрватској, Словенији, БиХ и Македонији. Стручњаци процењују да су веће шансе за пробој брендова из Србије, јер се у време кризе потрошачи у региону све више окрећу производима који асоцирају на породицу, традицију и сигурност.

У времену транзиције, неке робне марке старе Југославије су нестале, а неке опстале.

Када се осврнемо само неколико деценија уназад, схватимо да је живот био безбрижнији, а стандард бољи. Многи шездесете, седамдесете и осамдесете године памте као срећнија времена.

У сећању су многима остале као године када се живело лагодније, када смо куповали квалитетније производе и када су преовладавале другачије емоције. О томе сведочи и изложба брендова "Живео живот".

Саветник за односе с јавношћу Тања Ковач каже да постоји доста брендова на овом тржишту који су имали веома добар квалитет. Међутим, оно што их је спутавало да преживе и да опстану, да победе конкуренцију која је дошла осамдесетих и деведесетих јесте био дизајн.

"Ми смо продавали веома добре шпорете, усисиваче, али дизајн је био потпуно неприлагођен том времену", објашњава Ковачева.

До само пре неку годину, модерност и атрактивност биле су главне одреднице при избору производа у региону. Традиција је данас све важнија.

Александар Милановић из агенција за истраживање тржишта "Валикон" указује на то да су српски брендови у благој предности у односу на брендове из региона.

"Пре свега то је због величине српског тржишта, а потом и због непостојања великих дисконтних ланаца у Србији. Разлог је и релативно мала понуда трговинских марки на територији Србије", објашњава Милановић.

Моћ маркетинга и брендирања још пре неколико десетина година боље су осетиле фирме из западних делова тадашње Југославије.

Професор Бранко Маричић са Економског факултета у Београду истиче да, ако се квалитетан производ избаци на тржиште, он мора да има и своје обележје. То је суштина брендирања.

"То обележје ће показати некоме нешто, а он ће то препознати. Тај који препозна он ће то да преферира, ако преферира он ће узети пре неког другог и то ће тако ићи. Ја мислим да је нама шанса као и свима другима, да све оно што имамо добро - не запоставимо", напомиње професор Маричић.

Стручњаци се слажу да имамо брендове који могу да конкуришу онима у региону, али истичу да би у Србији требало избећи кампањски приступ брендирању, који сада влада.