Које производе ставити у корпу

Домаћи производи заузимају више од две трећине места на полицама српских трговина. Највише увозимо техничку робу, текстил и посуђе, док на прехрамбеним артиклима углавном пише да су произведени овде. Трочлана породица на храну, месечно потроши више од једне и по просечне зараде, па купци све више размишљају о томе шта стављају у корпу.

Рекламе, акције, снижења - рекло би се да је у џунгли потрошачког друштва све теже одлучити се. Ипак, у кризна времена набавку ограничава новац. Трговински ланци зато развијају сопствене робне марке које заузимају 20 одсто тржишта. Јефтиније су од конкуренције и воде се као домаћи производ, чак и када је сировина увезена.

Драган Милићевић из Министарства трговине каже да у неким земљама оне чине до 80 посто, не очекује се да ће се у Србији тако брзо достићи та цифра,

"По мени је реално да ће у неком наредном периоду то бити негде око 50 одсто", рекао је Милићевић.

Ана Бегенишић из Центра потрошача Србије каже да постоји нека традиција окренута ка домаћим производима па би се могло говорити о томе да је ипак више потрошача који бирају домаће производе.

"Имамо све већи број рекламација, апсолутно се потрошачи све више орјентишу ка томе да најпре прочитају декларацију, да се обавесте о одређеном производу па тек онда изврше куповину", каже Бегенишић.

Удружења потрошача кажу да је криза научила просечног српског купца, како онога коме је најважнија цена тако и онога коме је здравље на првом месту, да гледа да за расположиви новац добије најбољи квалитет.

Апсурдно или не, потражња за органском храном у Србији је 30 одсто већа него у истом периоду прошле године, иако је органска јабука некада и два пута скупља.

Оливера Ћирковић из "Универекспорта" рекла је да посебан акценат стављају на категорију воћа и поврћа који бележи енорман раст јер су сами потрошачи препознали органско као нешто што је домаће са овог подручја.

Уколико нема разлике у цени и квалитету, потрошачи углавном бирају домаћи производ. Мада одговор на питање шта је то домаће, постаје све тежи.

Рецимо, ужичка пршута са заштићеним географским пореклом обележена је плавом маркицом ако је животиња одгојена код нас, односно црвеном ако је месо увезено.