Добри приноси и на малом поседу

Добре приносе и добру зараду могуће је остварити и на малим поседима, ако се одлучите да гајите поврће и наоружате се потребним знањем и опремом. То пре свега значи постављање пластеника и система за наводњавање.

За пластеник од 500 квадратних метара са системом за наводњавање и фолијом треба издвојити око 6.000 евра. За производњу у затвореном простору, која доноси и добру зараду, довољна су и три хектара оранице. Могло би се и више када би се произвођачи организовали.

"Пошто сваки појединац који ради не може да опстане ако даје робу на велико или мало, потребан је извоз већих количина и онда би било боље", рекао је Владимир Милошевић из Јакова.

Према незваничним подацима, у Србији са мање или више успеха ради око 15 удружења. Предности су, кажу, велике.

"Циљ је да снизе трошкове заједничке едукације, заједничке промоције, заједничког наступа на тржишту. Обједињавањем понуде, укрупњавањем понуде могу да постигну боље цене и да буду снажнији саговорници великим трговинским ланцима", каже Зорица Марић из Министарства привреде.

Под поврћем је око 33.000 хектара са приносима испод европског просека. Код нас је просечан принос купуса око 15 тона по хектару, у Пољској 45 тона, а у Аустрији чак 60 тона по хектару.

Надлежни најављују подршку произвођачима поврћа за улагања која би им омогућила већу производњу и по потреби чување вишкова.

"То је подршка улагања у заштићене просторе, пластенике и стакленике. Што се тиче производње на отвореном пољу, значајна инвестиција била би у подршци у вези са складишним капацитетима", каже Ђорђе Моравчевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Око 14.000 домаћинстава бави се производњом поврћа под пластеницима на око 2.000 хектара, што је само шест одсто укупних површина на којима се производе лук, купус, парадајз, салата.