Српски воћари освајају нова тржишта

Власници већих парцела све се чешће опредељују за засаде воћа јер је зарада у воћарству много већа у односу на приход добијен од житарица и поврћа. Поред Руског, српски произвођачи своју шансу све више траже и на тржишту западне Европе.

Произвести храну у Србији много је лакше него продати је и за то заиста добити новац. Због тога су произвођачи принуђени да стално траже поуздане купце. Најбољи начин је учешће на међународним сајмовима, где се остварују први контакти са потенцијалним партнерима.

На једном од највећих сајмова свежег воћа и поврћа, у Берлину, српски произвођачи недавно су покушали да поред Русије, у коју већ годинама извозимо, освоје и тржиште Западне Европе. Конкретне договоре и уговоре очекују у наредном периоду.

"Пошто се у 2014. години очекују озбиљни приноси и озбиљне количине јабуке, а поседујемо и сопствене складишне просторе фирма се определила за присуство на сајму у Берлину. Остварени су многобројни контакти из простог разлога што је интенција ове фирме да проширује своје засаде, количине су озбиљне, складиште озбиљно, и мислим да је једини могући начин да се изађе на неко тржиште крупан посед", каже Милан Чапкуновић из фирме "Ћирић агро МЂЖ" из Титела.

Српски воћари могу да конкуришу колегама из развијених земаља, али само ако имају најсавремене засаде попут овог. То значи да користе напреднију технологију производње и да имају врхунски сортимент.

Воће из Горњег Таванкута, крај Суботице, годинама уназад добро пролази на тржишту Русије. Мање количине извозе у Мађарску, Чешку, Хрватску, а циљ им је да се пробију на тржиште Немачке и Аустрије. Улазница се, кажу, не добија тако лако, поготово када земљу у којој је производња прати негативан имиџ.

"Кад људи шаљу камење са шљивом или цигле са паприком, једноставно купац ће то једном да купи и никада више. Себи чинимо медвеђу услугу у том смислу је за све остале који желе да уђу једноставно тешко или немогуће. Ми покушавамо то да променимо врхунским квалитетом, условима плаћања, некоме да дамо шансу да проба српски производ", каже Владимир Вечић из предузећа "Агропром".

Осим воћа прве класе, које се продаје као свеже, Европи је све интересантније и оно сушено. У Врбасу су инсталирали пилот постројење у којем се добија сушено воће са већим процентом влаге, него када се користи класична сушара. За сада се ту прерађује 500 килограма воћа дневно.

"Како се интересовање повећава ми полако повећавамо погон мислим да је то и практично и добро тако одрадити. Интензивно тражимо и овде и напољу купце за велике количине, а ако се то оствари врло лако ћемо повећати производњу", каже Васо Љешковић из предузећа "Сава Ковачевић".

Евица Михаљевић из фирме "Плодови Србије" каже да је потражња за садним материјалом јако велика и да Србија треба да тражи своју шансу и у производњи садног материјала.

"Ми знамо да део око Трстеника већ 100-150 година ради тај садни материјала, људи знају да раде, кад их држава усмери то ће бити прави погодак и мислим да је ово тек почетак", каже Евица Михаљевић.

Док се ситни засади због неисплативе производње крче, површине под савременим воћњацима се у Србији повећавају. Како надлежни најављују повољне кредите за унапређење производње, требало би очекивати да у земљи ускоро буде још засада са системима за наводњавање и противградним мрежама.