Губитак због сиве економије три милијарде евра

Сива економија због које Србија годишње губи око три милијарде евра може да се сузбије само заједничком сарадњом свих државних органа, закључак је скупа одржаног у Привредној комори Београда.

Секретар удружења за трговину Привредне коморе Београда Снежана Величковић рекла је да је цифра од 30 одсто бруто друштвеног производа колико се процењује да чини сива економија, много већа и да према проценама Привредне коморе Београда иде чак и преко 50 одсто.

Навела је да је сива економија присутна у свим сегментима српске привреде и да су њене последице огромне.

"Сива економија је много више од неплаћеног пореза, јер доводи до нелојалне конкуренције која угрожава мала предузећа и предузетнике, смањења могућности легалног запошљавања и немогућности контролисања безбедности производа", нагласила је Величковићева.

Према њеним речима, одржавање данашњег састанка "Сузбијање сиве економије у сектору трговине", само је део активности којима то удружење које штити и заступа интересе привредника покреће у тој борби.

"Сива економија није само проблем Србије, имају је и друге земље. Свесни смо да је не можемо искоренити одједном, али морамо се трудити да је сведемо на минимум", рекла је Величковићева.

Представник тржишне инспекције Горан Мацура рекао је да су контроле спроведене претходних година показале да нерегистровани продавци нису највећи проблем када се говори о сивој економији, прецизирајући да је контрола којом је било обухваћено 700 продаваца показала да је само њих осам било нерегистровано.

Према његовим речима, већи проблем је продаја робе без пратеће документације, односно доказа о пореклу а коју инспектори не могу да одузму већ само могу да забране њен промет.

"У борби против сиве економије веома је важна максимална координација и сарадња свих државних органа. Закони који су веома важни у тој борби не могу више бити у функцији оних који те законе крше и ту треба тражити решење проблема", истакао је Мацура.

Извршна директорка "Градских пијаца" Габријела Бачић истакла је да се Градске пијаце често неоправдано помињу као место где је најзаступљенија сива економија, објаснивши да се више од 90 одсто послова у њима обавља легално, али да је простор око пијаца проблематичан.

"И нама би више одговарало када би се сви послови око пијаца увели унутра, али то без ангажоавања свих надлежних институција није могуће", рекла је Бачићева.

Заменик начелника комуналне полиције Александар Костић рекао је да је заблуда да комунална полиција може да реши све комуналне проблеме у граду.

Истакао је да комунална полиција најчешће санкционише продају на јавним површинама и ван пијачних места, али да тада наилази на неразумевање грађана који их осуђују и подржавају оне који се баве нелегалним пословима.

Костић је најавио и да од 1. марта ступа на снагу нови Закон о прекршајима којим се укида мандатна казна и уместо које се уводи прекршајни налог који је ефикаснији начин санкционисања и од њега се очекује да ће растеретити судове.

Како је објаснио, прекршајни налог ће се слати на кућну адресу и ако признате да сте начинили прекрашај плаћаћете пола износа од налога, након истека рока од осам дана плаћа се пун износ, а постоји и трећа могућност да се не слажете са прекршајним налогом за који кажете да је незаконит и тражите судску заштиту.