Оранице као стратешко добро

Када је Србија пре шест година потписала Споразум о стабилиазацији са Европском унијом, прихватила је и одредбу по којој пољопривредно земљиште слободно могу да купују и странци од 2017. Веровало се да ће Србија да уђе у ЕУ већ 2016. године. Сада знамо да то ни у теорији није могуће, али обавеза према Споразму о стабилизацији и придруживању је остала. Мали и средњи пољоприведници су се пробудили и затражили да се, за почетак, одложи примена те одредбе.

Да ли српски сељак унапред губи утакмицу са страним инвеститорима? Ако 2017. финансијски много јачи дођу у посед великих парцела и почну да производе по нижим ценама, наши пољопривредници могли би да остану кратких рукава.

"То су много јачи економски субјекти и на свакој аукцији они могу да поклопе сваког нашег произвођача и ситног и крупног. Стога они могу да дођу у посед огромних парцела. С друге стране, ситни пољопривредни произвођач ће да трпи губитке због све слабије могућности да продаје своје аграрне производе", рекао је Ратко Ђурђевац из "Еколошког покрета" у Врбасу.

Због спорих евроинтеграција, Србија ће бити једина земља која ће пре пуноправног чланства омогућити слободну продају пољопривредног земљиша. У Министарству кажу да разлога за страх нема.

Страни инвеститори заинтересовани су пре свега за крупне поседе. Држава поседује више од половине парцела које су веће од 50 хектара и оне неће бити на продају, тврде надлежни. Србија ће покушати да домаћим законима заштити земљораднике.

"По предлогу нацрта Закона о пољопривредном земљишту биће предвиђено да пољопривредници, физичка лица имају права прече куповине земљишта и да морају да имају пребивалиште на тој територији", објаснио је Зоран Кнежевић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Покушај да се продужи рок 

Закон можемо да мењамо, а шансе да се сада промени иједно слово Споразума о стабилизацији и придруживању скоро да не постоје. За то је потребна сагласност свих 28 чланица Уније. Зато ће Београд покушати преговорима о поглављу четири да продужи рок.

"Уколико будемо успели свакако ћемо на тај начин покушати да одложимо суштинску продају странцима пољопривредна земљишта", каже Зоран Кнежевић.

Суседне државе, чланице Европске уније, успеле су да током преговора одложе спровођење тог дела Споразума о стабилизацији и придруживању. Тако ће странци моћи да купе пољопривредно земљиште тек седам година после уласка Хрватске у Европску унију.

"Када се упоредимо са земљама које су ушле у ЕУ у оном претпоследњем таласу проширења 2004. године, наши пољопривредници могу бити релативно задовољни, нисмо прошли добро као Пољаци, они су добили 12 година", каже новинар ХРТ-а Влатко Гргурић.

Мађарска је отишла и корак даље. Осим што су добили рок за одлагање продаје обрадивих површина за седам плус три године, они су и у Уставу земљу прогласили националним богатством. Законом о пољопривредном земљишту пооштрили су критеријуме за власнике имања.

Иако Законом о пољопривредном земљишту страницма није омогућено да купују оранице, они то чине посредно кроз оснивање мешовитих фирми у Србији.

То је и један од могућих разлога што је цена земље у Војводини за само три године са 5.000 евра порасла на 12.000 до 17.000 по хектару. То је тешко достижна сума за мале и средње земљораднике. Отварањем тржишта, цена би могла само да расте и додатно отежа њихову позицију.

Да би мали произвођачи опстали, неопходна им је помоћ у наредне три године.

"Држава део свог земљишног фонда треба да понуди под повољнијим условима продају или дугогодишњи закуп, или да држава неким својим гаранцијама омогући кредите нашим фармерима да могу да купе део пољопривредних површина које су на тржишту", рекао је Ратко Ђурђевац.

На путу ка ЕУ, Србија мора да отвори тржиште, али и да заштити пољопривредна богатства. Стручњаци указују на то да је важно да се према ораницама односимо као добри домаћини. Када једном пређу у стране руке, тешко ћемо их вратити.