Напредак у примени енергетских прописа ЕУ

Примена прописа ЕУ у области енергетике добро напредује, оценио заменик директора Секретаријата Енергетске заједнце Дирк Бушле.

На скупу "Европска енергетска политика - изазови за Србију у процесу приступања" Бушле је рекао да је чланство у Енергетској заједници корисно, јер пружа могућност земљама да почну да примењују европске прописе у енергетици и да се припреме за тржиште ЕУ. 

"Из угла енергетске зајендице, Србија врло добро напредује. Прва сте земља која озбиљно примењује Трећи (енергетски) пакет. Једна сте од водећих земаља у отварању тржишта, што је, на крају, главни тест за то колико сте озбиљни у примени европских прописа", рекао је Бушле.

Навео је да ту има "спотицања", али да Србија добро напредује и да, између осталог, има врло развијено регулатерно тело, односно Агенцију за енергетику, чију улогу и независност, како је додао, још треба оснажити.

Бушле је рекао да у региону треба ускладити реформу енергетског сектора и одрживи развој енергетике, како не би дошло до великог раскорака у тим процесима као у случају Бугарске која је предалеко отишла у подстицању обновљивих извора енергије.

Свилановић: Застарела инфраструктура, ефикасност ниска

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић рекао је на скупу да су проблеми земаља региона у области енергетике слични - зависе од нискокалоричног угља и увоза енергената уопште.

Свилановић је рекао да у региону нема много снабдевача енергијом, да је енергетска ефикасност врло ниска, а инфраструктура застарела.

Додао је да су емисије гасова са ефектом стаклене баште мале у региону, али да је то пре свега последица неразвијене привреде и да убудуће треба имати у виду да ће развој подразумевати и раст емисија штетних гасова.

На скупу је изнет податак да се у Србији емитује 6,5 тона угљен-диоксида по становнику, што је близу просека ЕУ.

Свилановић је рекао да ће решења у области енергетике захтевати много више средстава него што земље региона могу да приуште и да, пошто нису у положају да се додатно задужују, доступна средства треба пажљиво користити.

Шеф одељења за међународну сарадњу и проширење у Директорату за енергетику Европске комисијер Ханс ван Стејн рекао је да ЕУ мора да смањи емисије гасова, јер питање климатских промена није решено.

Ван Стејн је рекао да је утврђивање нових циљева за 2030. у области енергетике и климатских промена о којима се разговара у ЕУ неопходно како би се обезбедила и стабилност и предвидљивост за инвеститоре.

Нови предлог Европске комисије предвиђа да се до 2030. године емисија гасова смањи за 40 одсто у односу на ниво из 1990, удео обнолвљивих извора енергије повећа на 27 одсто у финалној потрошњи, навео је Ван Стејн и додао да ће се о тим предлозима на нивоу чланица разговарати већ у марту али да ће то бити дуг процес.

Према његовим речима, ЕУ је на добром путу и када је реч о обновљивим изворима енергије, односно да је њихов удео повећан на 13 одсто у финалној потрошњи а да ће до 2020. премашити 20 одсто.

Додао је да ЕУ неће остварити 2020. уштеде енергије од 20 већ 17 одсто.