Репрограм кредита решење за кашњење у отплати

Банке ипак упозоравају да број кашњења у отплати кредита расте и да најчешће предлажу репрограм дугова, посебно предузетницима.

Од преко шест милиона текућих рачуна, око 255 хиљада грађана је стално у минусу. Тај дуг, заједно са дугом по картицама прелази 600 милиона евра и то је најскупљи вид задуживања. Ако се користе и чекови, лако се уђе не само у дозвољени већ и у још скупљи недозвољени минус.

Зоран Росић из Поштанске штедионице каже да банка, приликом одобравања било какве врсте кредита, па и чекова и дозвољених минуса, има обавезу да гледа кредитну историју клијента неколико година уназад. Петровић тврди да је проценат недозвољених минуса испод нивоа одобрених минуса у банкарском сектору.

У Удружењу банака тврде да ненаплативи кредити расту и да то ствара све веће трошкове.

Профит банака у 2012. години био је 345 милиона евра, а у првих девет месеци прошле године за 100 милона евра мањи.

Признају да је непрестано коришћење минуса по текућем рачуну скупо и да треба бити опрезан.

"Каматна стопа у Немачкој на такве позајмице у таквим ситуацијама је око 40 одсто у земљи где је инфлација један одсто То је свуда врло скупа трансакција јер клијент користи нешто што није његово, а систем обезбеђења је најслабији и најризичнији за банку", секретар Удружења банака Верољуб Дуглић.

Како је нових кредита све мање, најчешћи посао банака је репрограм старих потраживања од предузећа и ту камате нису тако високе као оне за грађане.

На репрограм се одлучила и фирма "Аквалаб". Нашла је заједнички интерес са банком јер би уз репрограм могла да запосли још 50 људи. Фирми је тако омогућено да смањи трошкове, да пажљиво планира пословање и да се још прошири.

Банке нису више тако круте када преговарају с предузећима о условима рефинанисрања позајмице.

Жељко Петровић из "Прокредит банка" објашњава да банка нема потребе да терет пословања због ненаплативих кредита пребацује на друге изворе прихода као што су таксе и накнаде.

Грађани су задужени са 5,5 милијарди евра, али предузећа са скоро 18, па је свака доцња у отплати много озбиљнија, јер је стопа ненаплативих кредита у децембру била 27 одсто, а на то се издваја скоро још толико новца за резервисање губитака.

То је објашњење зашто је у Србији у протеклих годину и по пет банака мање, а ненаплативи дуг све већи.