Рециклажа, корист за државу и сакупљаче

Прошле године, од еколошке таксе наплаћено је око пет милијарди динара, иако је наплата била свега 20 одсто. Међутим, средства од таксе не добијају они којима су намењена, па рециклери упозоравају да је њихов опстанак доведен у питање.

У Србији, на дивљим депонијама заврши више од 80 одсто отпада. Не постоји организован систем сакупљања секундарних сировина, а тиме се углавном баве Роми.

У Винчи је, поред највеће депоније у земљи, ромско насеље у коме сви живе од прикупљања отпада. Стевица Младеновски, који има 44 године, каже да је ту рођен и да му је отац ту радио све до смрти.

"Ја нисам ишао у школу и шта ћу, имам седморо деце и од овог живим", каже Младеновски.

И Давид, који скупља старо гвожђе, каже да крај депоније живи три године. "Ту спавамо, ту све скупљамо, старо гвожђе, пластику и тако се бавимо металом", каже Давид.

Према проценама Привредне коморе Србије, у нашој земљи има 30.000 индивидуалних сакупљача секундарних сировина, чији би рад могао да буде легализован отварањем 30 такозваних "зелених фабрика" са по хиљаду радника.

"Роми и у Европи исто тако раде, само много организованије. Едукованији су, имају заштитну опрему, чак им се плаћају порези и доприноси. Код нас тога, нажалост, нема. Надам се да ће то једног дана ући у систем", каже Славко Јовановић из Националног савета Рома.

Прошле године, прерађено је за четвртину мање отпада него 2012. године. Број запослених смањен је за око две хиљаде.

Први разлог за то је, како каже Ана Петровић Вукићевић из Удружења рециклера Србије, то што држава није исплатила надокнаду за прерађени отпад у 2013. години.

"Просто, ликвидност предузећа или фабрика које се баве рециклажом доведена је на тај начин у питање. Као последицу тога ми на данашњи дан имамо око пет милиона килограма опасног отпада за који немамо више средстава да прерадимо", каже Ана Петровић Вукићевић.

Процењује се да Србија, зато што не рециклира, годишње губи 50 милиона евра.