Захтев за легализацију, избегавање багера

Коначан број нелегалних објеката у Србији знаће се за месец дана. До тада општине имају рок од седам дана да ресорном министарству доставе податке о броју захтева, колика су умањења за плаћање и на колико година ће грађани отплаћивати нелегалне квадрате.

За све који до истека рока нису поднели захтев за легализацију, предвиђено је рушење. Општине ће утврђивати да ли ће грађанима који су били спречени да поднесу захтев у законском року одобрити легализацију, кажу за РТС у Министарству грађевине.

Пре 27 година Милан Стевановић из београдског насеља Железник предао је захтев за легализацију своје куће, али те године је била национализација и тешко су се добијали планови и одобрења за градњу. На легализацију се још чека.

"Откако сам предао захтев за легализацију, једном или два пута је излазила једна комисија, направила ми је неки записник виђеног стања, изведеног стања", каже Стевановић. У међувремену, каже, стално му је тражен неки папир. "Обично је излазио власнички лист, тако да сам допуњавао ту документацију редовно", прича Стевановић.

За дуг процес легализовања надлежни секретаријати окривљују грађане који су, тврде, углавном подносили непотпуну документацију, али и државу која није била довољно ефикасна у доношењу планова.

"Поступали смо како је закон предвиђао да се преда само захтев, а остали документи касније", каже Благоје Радојичић из ужичког Одељења за легализацију. "Ту смо имали проблема, нерешени имовинско-правни односи, незаинтересованост људи, а богами и немање пара за плаћање надокнаде за уређење грађевинског земљишта", каже Радојичић.

Крагујевчани су пријавили за легализацију само 2.500 објеката.

"Само је пет захтева примљено комплетно, остали захтеви су били непотпуни", рекла је Бојана Дивац, секретар за урбанизам у Крагујевцу. "Секретаријат, према Закону о легализацији, има обавезу да у року од годину дана распише и допуни допуну за достављање легализације", рекла је Боjана Дивац.

Министарство: Има новца за рушење

За инвеститоре и грађане који нису поднели захтев до истека рока, 29. јануара, санкције су - рушење.

То предвиђа Закон о легализацији, али ипак сви који су своју кућу пријавили у катастру избећи ће багер у свом дворишту.

Рушење једне куће од 100 квадрата, локалну власт коштаће око три хиљаде евра. Из ресорног министарства саопштавају да новца за рушење има.

"Свака јединица локалне самоуправе има обавезу да у свом буџету предвиди и средства за рушење објеката", каже Александра Дамњановић из Министарства грађевине.

"У ситуацији кад општина не располаже новчаним средствима за рушење постоји начин да се оно ипак спроведе о трошку извршеника, а да се општина у даљем поступку регресира за тај износ", рекла је Дамњановићева.

Процењује се да је укупно у Србији у продуженом року поднето 100.000 нових захтева за легализацију, што је укупно око 800 хиљада. Рушењем би нестало око 30 одсто објеката.

Према подацима Министарства грађевине, у заштићеним зонама и националним парковима решења за рушење су исписана за 155 објеката.

Највише их је на Тари, где је, како кажу, дивља градња узела великог маха.