Све више младих чека посао

Послодавци у приватном сектору запошљавају најчешће младе људе због њихове прилагодљивости и спремности на прековремени и сменски рад. Статистика пак, говори да свака друга млада особа, тојест њих око 220 хиљада, активно тражи посао.

На тромесечној пракси, у Кровној организацији младих Србије, Предраг и Милица стекли су своје прво радно искуство.

"Ово је тек мали корак према нечему што ја желим да будем у будућности, али осећам се много самоувереније и много спремније него пре овога пошто сам пре тога био само студент који нема ни дана радног искуства", каже студент Предраг Јарчев.

"Просто тај рад са младима и људима који су ме свесно и несвесно мотивисали да радим на својим вештинама и способностима су управо оно што сам ја добила у овом пројекту", прића студенткиња Милица Ћирић.

Поред тога што Министарство спорта и омладине годишње издваја око 200 милиона динара за разне програме запошљавања, процентуално имамо дупло више незапослених до 30 година, него у развијеним земљама ЕУ.

Саветују младе да учествују у програмима неформалног образовања: курсевима обукама и преквалификацијама јер тако стичу вештине које траже послодавци.

"Данас су најбитније, поред стручних, знања које наше образовање сигурно даје, одређене тзв. меке вештине: комуникација, тимски рад, рада под притиском, флексибилност у сналажењу, дакле једно преузимање одговорности и доношење одлука", објашњава помоћница министра спорта и омладине Снежана Клашња.

Млади не добијају лако посао у приватном сектору, јер их стручне школе не припреме за самосталан рад.

Саветник генералног директора Националне службе за запошљавање Зоран Матовић каже да највећи део послодаваца нема довољно времена ни средстава за обуку коју би требало да прођу запослени.

Послодавци кажу да је узрок велике незапослености младих нелојална конкуренција створена порастом сиве економије.

Они углавном бирају младе раднике због субвенција. Држава плаћа њихове зараде за време праксе, са циљем да се они касније запосле или да стицањем искуства повећају могућност запослења.

Око 40 одсто анкетираних послодаваца рекли су да ове године не планирају нова запошљавања без помоћи државе.

Незапосленост младих постаје и социјални проблем, јер пошто не могу да заснују породицу нити да стекну финансијску самосталност, одлазе за послом у иностранство.