Колико странци доприносе српској економији

Према подацима Националне службе за запошљавање, радну дозволу у нашој земљи у 2013. години добило је 2.784 странца. Највећи број радних дозвола издат је Русима, Кинезима, Турцима, Румунима, Босанскохерцеговачким држављанима, Немцима и Грцима. Према подацима пореске управе сваки трећи странац је због високих примања наш порески обвезник.

После дванаест година од како су у Србију почеле да долазе прве стране банке и компаније увек је прилика да се подвуче црта колико су странци побољшали домаћу економију.

У Савету страних инвеститора кажу да је од тада уложено 20 милијарди евра, а у иностраним компанијама ради 95 хиљада људи. Осим директне материјалне добити, истичу да је корист и индиректна, јер многи овде живе са породицама и уредно плаћају све дажбине.

Председник Савета страних инвеститора Фредерик Куен каже да није све у бројкама.

"Истичем и стални дијалог са вашом владом и логистику јер овде може да дође било који менаџер из света, а исто тако и да одавде оде у неку трећу земљу. Чак четири ваша држављанина, који су радила у Сосиете Женерал банци, сада раде у централи у Паризу, а посао су научили овде", рекао је Куен.

Многи странци истичу срдачност, али су изненађени високим ценама, на пример одеће, не само у поређењу са околним земљама, већ и развијеним земљама запада.

Светлана Толмачова је из Москве и директорка је у Прокредит банци, банци са немачким капиталом. Каже, да је напредак видљив, али је основица после ратова и санкција у Србији била ниска.

"Установљен је један добар систем донети су неки нови прописи Народне банке и законски оквири. Изграђен је велики кредитни портфолио а најбитније је да је после колапса четири велике државне банке повраћено поверење штедиша", објашњава Толмачова.

Долазак странаца је и за економисте несумњиви добитак јер доносе нова знања и јачају предузетнички дух пошто је привреда глобални процес.

Професорка Живка Пржуљ са Београдске банкарске академије каже да су странци за сада отпорни на политички утицај.

"Колико знам они су за сада отпорни на политички утицај што је јако добро јер се на тај начин пружа могућност нашим способним младим људима да добију запослење у тим компанијама и у којима имају шта и да науче, а и да отпутују негде и да виде у свету нешто а да немају неке политичке препоруке", истиче Живка Пржуљ.

Домаћи пословни људи истичу да нису равноправни при инвестирању и расподели субвенција, па се тешко носе са иностраном конкуренцијом

"Сви трговински ланци који долазе у Србију имају веома велику подршку из земаља из којих долазе, док ми у ситуацији у којој се налазимо реално нисмо у тој могућности", каже Зоран Тирнанић, власник Дис трговине.

Нека искуства говоре да и није све тако идеално, јер су многи странци нашли рупе у закону и понашали се у складу са такозваним балканским стандардима. Ипак приближавање чланству у Европској унији и доступност пословних информација смањиваће и такве ризике.