Опанак у кризи

Због несташице сирове коже наша кожарска индустрија годинама је у кризи. Месецима и опанчари упозоравају да им је занат пред гашњем. Једина фабрика из Руме која их је снабдевала специјалном кожом продата је страном партнеру који, кажу, више није заинтересован за ту производњу. И остали привредници тврде да је квалитетну кожу тешко обезбедити и из увоза.

Без опанка ни у коло се не хвата. Део је народне ношње и традиције па је и најпродаванији српски сувенир. У нашој земљи има 25 регистрстрованих опанчарских радњи. Раде за домаћа културно-уметничка друштва, продавнице сувенира, а велики део производње намењен је нашој дијаспори.

Бранислав Митровић, опанчар каже да прави шумадијске шиљкане који су мало компликованији, јер је потребна дужа израда од осталих. Према његовим речима за потребном је четири сата за израду опанака.

Бивша домаћа кожара у Руми за њих је производила специјално штављене три врсте коже, телећу, свињску и козју. Од јесенас опанчарима је занат угрожен јер такву кожу не могу више да набаве.

Дејан Милосављевић, председник Удружења занатлија "Наше руке" каже да се троше старе залихе којих готово и нема.

"Страни произвођачи и када би их нашли морају опет да се прилагоде да би та кожа била и најоптималнија да би се направио квалитетан опанак", каже Милосављевић.

Тражили су помоћ преко Етнографског музеја и надлежних министарстава. Неки су добили узорке коже из Турске али су од увоза одустали јер им је неисплативо.

Опанци коштају око 25 евра. Међутим ако би је правили од увозне коже биле би и три до четири пута скупље.

Миомир Алексић - Кири, власник занатске радње каже да у питању није луксуз већ традиција и култура.

"Ипак, ако родитељ размишља да ли ће обути дете да иде у школу или да му купи опанке за фолклор, пре ће му купити патике за школу", рекао је Алексић.

У Привредној комори напомињу да су понуду кавалитетне коже на домаћем тржишту смањили најпре откупљивачи јер је слободно извозе, а затим и странци који су купили домаће фабрике, па прерађену кожу такође, пласирају на страна тржишта. Дугорочно побољшање у тој области треба тражити пре свега у повећању сточног фонда.

Милорад Васиљевић из Удружење за текстил и кожу ПКС каже да су краткорочне мере  сузбијање сивог тржишта.

"Имамо појаву да сада откупљивачи извозе сирову кожу нелегално на Косово тако да је и то један од разлога зашто нема довољно коже у Србији", каже Васиљевић.

Наша земља увози кожу из Италије, Кине, Индонезије и Вјетнама, а најквалитетнија је италијанска.