Штедња у банкама сигурна

Председник Савета гувернера НБС Небојша Савић сматра да су штедни улози у банкама Србије сигурни и оцењује да је могућ пад банкарских камата уколико се одржи стабилност домаће економије и инфлација задржи на ниском нивоу.

За штедише је најважнија сигурност банака и расположивост средстава у банкама, рекао је Савић, гостујући у "Оку економије".

Савић је оценио да у домаћим банкама постоје компетентни људи, бар у великој већини њих, који воде рачуна о њиховој стабилности и сигурности.

Говорећи о могућности скоријег пада камата у домаћим банкама, Савић је оценио да ће то бити могуће уколико стабилност економије буде одржана на постојећем нивоу и инфлација остане на ниском нивоу, попут садашњих четири одсто.

Савић је рекао да камате у Србији полако падају и да је то добро.

Председник Управног одбора "Сосијете женерал банке" Горан Питић рекао да је држава још раније осигурала стабилност банкарског система тако што је гарантовала за штедне улоге до 50.000 евра, а таквих улога има око 90 одсто од укупно 8,5 милијарди евра које се налазе на штедњи у банкама.

Без обзира на све то, грађани треба да обрате пажњу у којој банци штеде, упозорио је Питић.

Криза у Србији утицала је и на банке и њима је данас тешко да нађу добре клијенте којима ће пласирати кредите, јер је тражња за капиталом мала, објаснио је Питић.

"Сосијете женерал банка" је и под контролом своје централе из Француске и под надзором НБС, тако да је практично немогуће да се не поштују правила домаћег банкарског закона и правила ЕУ, која су и оштрија од домаћих, објаснио је Питић.

Када је реч о каматама на динаре, Питић је рекао да се може очекивати да оне падну ако инфлација остане на садашњих четири одсто.

Председник Извршног одбора "Рајфајзен банке" Зоран Петровић указао је да најпре треба обратити пажњу ко су акционари једне банке и каква је њихова репутација када се одлучујете којој банци поверавате своју штедњу.

Једна од "црвених лампица" која грађанима треба да се упале, када се одлучују коме поверити штедњу, јесте висина камате на штедњу поготово она која је виша од тржишне, јер ту сигурно нешто није у реду, имајући у виду да је сада она између 2,5 и три одсто годишње на штедњу у еврима.

На тржишту од 29 банака у Србији сигурно постоје банке које не знају добро да управљају кредитним ризицима, оценио је Петровић и нагласио да је важна чињеница да у Србији постоји 70 одсто банака са већинским страним капиталом, зато што њихове централе из иностранства могу да изврше докапитализацију банке у случају потребе.

Када је реч о виским каматама у Србији, Петровић је подсетио да је пре годину дана референтна камата на динаре (белибор) била 11,5 одсто, а данас 9,5 процената, што је доказ да камате падају.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао је да је један од разлог пропасти банака лоша процена ризика унутар њих самих, јер не воде довољно рачуна где улажу средства, које касније тешко или никако не могу да наплате.

Раст ненаплативих кредита у банкама је и озбиљно упозорење држави, која може да помогне снижавањем камата и обавезне резерве банака, објаснио је Ханић и додао да и клијенти сносе кривицу зато што не процењују адекватно свој кредитни рејтинг по питању измиривање дугова банкама.