Агенција позива ЕУ да се уједини око енергетских питања

ЕУ увози 30 одсто своје нафтe од Русије, а још 45 одсто од Организације земаља произвођача нафте (Опек), док 40 одсто плина долази из Русије и предвиђа се да ће се та количина повећати на 63 одсто до 2030. године.

Земље ЕУ су свесне да треба да покушају да смање све већу зависност од увоза енергената и да уклоне унутрашње баријере због којих су цене струје и плина високе, али до сада није на том плану направљен значајан напредак, наводи се у извештају агенције.

У извештај Међународне агенције за енергију (ИАЕ), чије је седиште у Паризу, наглашено је да је неспособност ЕУ да заузме заједнички став према снабдевачима енергената, као што је Русија, само "повећава ризик за безбедност снабдевања и слаби њену позицију према главним земљама снабдевачима".

Зависност ЕУ од енергената из Русије има и политичке импликације, што се показало ове недеље када се Унија уздржала од предузимања строжих мера против Русије због Грузије, наводи Агенција.

Агенција је подржала настојања ЕУ да диверсификује изворе снабдевања енергентима.

Агенција је такође упозорила да се ЕУ све више ослања на "релативно скуп угаљ из Русије" и да се не види да земље ЕУ смањују потрошњу угља, иако се начелно залажу за смањење употребе енергената који изазивају загађење.

Свесна ових проблема Европска комисија је прошле године предложила скупи програм напуштања употребе фосилних горива, према којем би до 2020. године једна петина енергије требало да потиче из обновљивих извора као што су енергија ветра и биогорива.

Агенција је такође нагласила да је потребно уложити више новца у изградњу електрана на ветар и соларних електрана.