Смернице за српску пољопривреду

Министар пољопривреде Србије Драган Гламочић рекао је да Нацрт стратегије пољопривреде и руралног развоја 2014-2024, дефинише смернице за прилагођавање пољопривреде Србије захтевима Европске уније (ЕУ).

Гламочић је представљајући тај документ у чијој је изради, како је рекао, учествовало 200 људи "без политичког притиска", рекао да су полазишта биле смернице Заједничке аграрне политике ЕУ.

"Стратегија пољопривреде и руралног развоја Србије до 2024. је предлог мера и услова за приступ ЕУ", рекао је Гламочић.

Посебно ће се бавити и унутрашњим, и општим изазовима као што су климатске промене, економска глобализација, прикључивање ЕУ, каже Гламочић.

"Доношење овог документа је од великог значаја за Србију јер поставља реалне оквире развоја пољопривреде и руралних подручја за наредну деценију, а они тренутно пролазе кроз велике изазове", нагласио је Гламочић.

Амбасадор Француске Франсоа-Гзавије Денио рекао је да његова земља и ЕУ придају велики значај пољопривреди, и да пољопривредни буџет чини 40 одсто укупног буџета ЕУ.

Нагласио је да је због тога веома значајно да се Србија добро припреми за придруживање ЕУ.

"Адут Србије пољопривредни потенцијал" 

Према речима Дениоа, Србија и Француска могу да сарађују у многим областима, а посебно у пољопривреди.

"Један од адута Србије је њен пољопривредни потенцијал, али потенцијал сам по себи није довољан, треба имати стратегију. Наредни период је веома важан за развој пољопривредног сектора Србије и задатак Владе је да развија потребне структуре за примање помоћи од ЕУ", нагласио је Денио.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић казао је да стратегија дефинише циљеве, приоритете и оквире политичких и институционалних реформи пољопривреде и развоја села.

"Стратегија дефинише и оквире буџетске подршке који недвосмислено рефлектују развојно опредељење нове стратегије. До сада нисмо имали буџетски оквир и индикаторе раста, а то је веома важно", нагласио је Голубовић и додао да се стратегија заснива на концепту одрживог развоја.

Најбољи показатељ којим путем треба да иде развој пољопривреде су статистички подаци који показују да је од 6.158 насеља у Србији, 5.965 сеоских, да сеоско становништво чини 40,6 одсто укупног, а да је сваки пети становник села старији од 65 година, рекао је Голубовић.

"У 2024. пољопривреда Србије треба да буде сектор чији је развој заснован на знању, модерним технологијама и стандардима, уз пуно уважавање осетљивог положаја младих и жена", рекао је Голубовић.