понедељак, 27.01.2014, 08:39 -> 09:56
Слободне зоне чекају инвеститоре
Због специјалних олакшица, већина Слободних зона у Србији бележи раст страних улагања. Међутим, Слободна зона у Ужицу је једна од оних које још чекају на значајније инвеститоре. Готово у свакој општини у Србији постоје зоне које нису једнако опремљене, па се очекује да држава учини нешто како би се унапредили капацитети неразвијених и мање развијених зона.
Значајан раст директних страних улагања у Србији бележе Слободне зоне, где су погодности за инвеститоре специјалне олакшице и повлашћени порески режим. Иако у Слободној зони у Ужицу послује девет предузећа, на значајније стране инвестиције још се чека. У Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе истичу да ће до 21. фебруара 2014. године трајати Јавни позив свим градовима и општинама које желе да пријаве пројекте за унапређење локалне и регионалне инфраструктуре.
Дођох, видех, одох - то је, рекло би се, парола потенцијалних страних инвеститора који су обилазили Слободну зону у Ужицу. Девет хектара слободног земљишта за гринфилд инвестиције и хала од 8.000 квадратних метара још чекају на стране инвеститоре.
Директор Слободне зоне Михаило Трнавчевић каже да је удаљеност аутопута и аеродрома основни проблем, због којег се до сада ништа није реализовало. С обзиром на то да су радови на Коридору 11 у току, сматра да ће интересовање за зону у Ужицу бити повећано.
У Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе кажу да ће за изградњу индустријских и пословних зона у 2014. години издвојити око 466 милиона динара.
"Улагачи желе пре свега чисте имовинске односе, желе и да у инфраструктурном смислу све буде обезбеђено - струја, вода, канализација, довољна количина енергије на простору радне зоне", каже министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић.
Стручњаци сматрају да је за долазак страних улагача неопходно променити целокупну инвестициону климу.
Према речима економисте Милана Ковачевића, искуства они х који су остварили инвестиције говоре да је овде тешко добити грађевинску дозволу, да су процедуре компликоване, да су прескупи кредити за финансирање инвестиција, да су прописи који регулишу радну снагу и остало друкчији и компликованији него у свету.
Добра ствар је што Србија има релативно стручну радну снагу и добар логистички положај.
"Нема великих проблема који спречавају долазак нових инвеститора, али оно што недостаје је мрежа тржишта, више зона за гринфилд инвестиције али и више доступнијих објеката за браунфилд инвестиције. Оно што би морало да буде боље су могућности за инвеститоре, сервиси за инвеститоре на националном, регионалном и локалном нивоу. То је оно што недостаје", каже Душан Кулка из Ју-Ес-Еида.
Готово у свакој општини у Србији постоје зоне које нису једнако опремљене. На потезу је држава која треба да унапреди капацитете неразвијених и мање развијених зона како нас инвеститори не би заобилазили и одлазили у суседне земље.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар